Prethodnog vikenda smo skoknuli do Palića i romantičnog kutka na obali najvećeg prirodnog jezera u Srbiji. Nina i Veroljub su tvorci "Priče pod kestenom" i utkali su toliko ljubavi u svaki kutak kuće, da poželite da iz nje ne izlazite nikad. Mogu da se zakunem da sam se osetila kao da smo otputovali do Provanse... Continue Reading →
Ulazimo na brod, pozdravljamo sve - ćao ostrvo, ćao vodo, ćao palme, ćao gušteri, ćao koke. Vadim telefon da napravim još par slika ovog ostrva magije i shvatim - srce mi se steže kao nikad do sada. Nikad mi nije bilo ovako kad se vraćam kući sa putovanja. Naredne destinacije će morati svojski da se... Continue Reading →
Takvo je neko neizvesno vreme došlo. Hoće li zatvarati granice, hoće li uvoditi karantin, test, koji test, da li mere počinju od ponoći ili možda od sutra. Pratili smo vesti pre prelaska granice sa Hrvatskom non-stop. Bilo je neizvesno do poslednjeg momenta. Ispostavilo se da smo uhvatili poslednji trenutak pre uvođenja novih mera. Prazna granica,... Continue Reading →
Turska, Alanja, more u junu, beba od pet meseci, dva sata leta, sat i po vožnje autobusom. Usudila sam se da sve stavim u istu rečenicu. I ne samo to...usudila sam se da ostvarim zamisao. Sa Mihailom, svojom mamom i tatom krenula sam u novu avanturu. Nadala sam se najboljem, bila spremna i na onu... Continue Reading →
Prvo što čujete kada saopštite okolini da planirate odmor sa bebom jeste da to više nije vaš odmor već čuvanje deteta dok se ono odmara 🙂 Ne znam kako je kasnije, kad beba postane samostalnija, sedi, puzi, trči, ali dok je ovako mala i nađete je gde i ostavite, stvarno je lakše. Mihailo ima 5... Continue Reading →
Put od Bolonje do Ravene je prilično kratak. O Bolonji sam vam pisala u prošlom postu, Bolonja - crvena, tornjevita, masna i pametna. Stižemo taman pred zalazak sunca i ne preostaje nam mnogo za obilazak. Dočekuje nas naš domaćin u Raveni, simpatična starija žena. Slabo priča engleski, ali ruke, noge, mimika to nadomešćuje. Odvodi nas... Continue Reading →
Put nastavljamo iz Mošija, lokalnim autobusom. Ovog puta sa nama veliki broj lokalaca, bar petoro dece sa nama u autobusu. Stajemo bukvalno gde mače digne šape. Oni ne ulaze u autobus, oni uleću, dok se autobus kreće. Na svakoj stanici gde autobus prima nove putnike, bar desetorica prilaze autobusu i podižu visoko kutije ispunjene proizvodima.... Continue Reading →
Safari ne sme da čeka! Nisam neki ranoranilac, teško mi pada ustajanje. Odlažem telefon do iznemoglosti. I posle drugog kliktanja na snooze, kao oparena skačem iz kreveta. Pa danas nas čeka safari. Dvogled spreman, kamera tu, telefoni puni, nešto dugih rukava za spavanje, jer noći mogu da budu hladnije, repelent protiv komaraca i faktor da... Continue Reading →
Iznenadio me grad. Udario šamar mojim predrasudama. Nisam očekivala mnogo od grada u koji svi idu radi jeftinije kupovine i valjaju belu tehniku. Kako sam se grdno prevarila. Taj austougarski šmek me odmah osvojio i promenio sve slike koje sam imala pred dolazak u grad. Segedin, najveći grad na reci Tisi, poznat po spa centrima... Continue Reading →
Nije se želja za putovanjima rodila juče. Živi ona, hrani se, raste jedno duže vreme. Pustila sam je da izmašta, odsanja sve destinacije prvo, da dovoljno sazri da može da uživa u svakom gradu, svakom mestu, da očekuje najveće moguće raznovrsnosti, da se ne razočara ako nešto nije kao u mašti. Rasle smo želja i... Continue Reading →
Danica's Small World 