Put nastavljamo iz Mošija, lokalnim autobusom. Ovog puta sa nama veliki broj lokalaca, bar petoro dece sa nama u autobusu. Stajemo bukvalno gde mače digne šape. Oni ne ulaze u autobus, oni uleću, dok se autobus kreće. Na svakoj stanici gde autobus prima nove putnike, bar desetorica prilaze autobusu i podižu visoko kutije ispunjene proizvodima. Dovikuju vam, skreću pažnju, žele da baš vi kupite baš njihov proizvod.

Polja malih palmi, na kojima će kad sazru, rasti ananas, ostaju za nama. Putujemo dugo. Nema mnogo mesta između sedišta, kolena stradaju. Pravimo dve ili tri pauze. Pomislila sam bar 7 puta – žašto nismo pogledali cene avionskih karata iz Mošija do Dar es Salama, žašto, o zašto….

Punih 12 sati puta se konačno završilo. Stigli smo. Krećemo se ka smeštaju, gde ćemo samo prespavati i nastaviti put trajektom ka ostrvu.

Posle 2 i po sata vožnje trajektom, spuštamo stopala na kopno. Još sat vremena vožnje do bungalova na plaži, koji će nam biti dom narednih 8 dana. Moje srce mu se raduje. Malo me smorilo raspakivanje, pa ponovno pakovanje. Prijalo bi mi malo nerazmišljanja o tome.

Zatičemo “apokalipsu” na plaži Paje, kako je ja nazivam. Voda se povukla, ostavila tragove za sobom – male rakove koji se kriju po školjkama ili u pesku, alge u baštama žena koje ih gaje. U daljini imate utisak da vidite talase koji se skupljaju u toj jednoj liniji i samo čekaju da prodru napred, do vas. Liči na optičku varku. Voda se, sa ove strane ostrva, dva puta dnevno povlači i odlazi. Oseka i plima su, svakako, čudo koje treba doživeti na Zanzibaru.

Paje plaža je popularna destinacija za kite surfere, koji, kad je oseka, uče da voze u plićaku, a onda kada se voda vrati, primenjuju naučeno.

Zvezde u rukama i Maldivi na Zanzibaru

Prvi izlet je bio posvećen zvezdama. Ne, ne…ne tim na nebu. Zvezdama koje možete da podignete sa dna okeana, držite ih u rukama i slikate se sa njima. Ali ne duže od par minuta. Pazite da sve zvezde prežive vašu posetu.

A onda nas je sačekala fantastično ukusna klopa na Blue Lagoon plaži – hobotnica ili barakuda, nećete pogrešiti za šta god da se odlučite. Samo nemoj da se zbunite. Na Zanzibaru ste, ne na Maldivima.

Farma začina i Kendwa

Sutradan nas je čekala Farma začina. Pravi test za poznavaoce limunove trave, karanfilčića, bibera, kurkume, šafrana, cimeta – kraljice začina.

Durijam

Kurkuma

Cimet

Karanfilić

Biber

Čekalo nas je i isprobavanje raznih vrsta voća. Raj za nepce. Papaja, mango, Jackfruit, ananas, lubenica crvena pomorandža…

Tog dana čekala nas je i Kendwa plaža, na kojoj možete tokom celog dana da uživate u kupanju, jer su jedva primetne plima i oseka. Dočekali smo i zalazak sunca, jer na delu ostrva na kom smo smešteni možemo da uživamo samo u izlascima.

Plivanje sa delfinima, Jozani šuma i The Rock

Sledeći dan je ono što sam čekala čim smo kročili na tlo ovog ostrva, plivanje sa delfinima…bolje reći jurnjava delfina. Rano ujutru smo krenuli da se susretnemo sa ovim divnim stvorenjima. Dobili smo maske i disaljke, samo smo polazak čekali. Vožnja čamcem je potrajala i bili smo, opet, poslednji. Već smo krenuli da očajavamo kako nećemo ništa videti. Prvi put stajemo i vozač našeg čamca govori – Jump! Jump! Mi se gledamo, niko ne mrda. Mislim da sam u tom trenutku na njegovom licu ugledala očaj – sa kim sam ovo krenuo! 😀

Na sledeći Jump svi smo ko jedno uleteli u vodu. Čekao nas je fantastičan prizor. Jato delfina krstari ispod, pored nas. Ciknula sam u vodi od uzbuđenja. Čula sam i njih kako nas pozdravljaju.

Već povratak u čamac nije baš bio ugodan događaj 😀 Ali se vozač dosetio da nam nabavi stepenice, da i sebe i nas spasi muka. 

Kako to plivanje zapravo izgleda. Mnooogo čamaca juri da susretne delfine, koji se baš na tim mestima hrane. I stalno neko uskače u vodu, roni, gnjuri i uživa u pogledu. Kad posmatrate sa čamca, to sve deluje vrlo haotično, al kad zagnjurite glavu u vodu i ugledate pet, šest delfina, zaboravite na sav taj haos oko sebe. Postojite samo vi i oni. Zato sam ga i nazvala jurnjava za delfinima.

Pri povratku je svako bio u svojim mislima. Prevrtali smo prizore po glavi. Čekao nas je ručak i 600 godina staro drvo Baobab. Odakle vam zvuči poznato drvo – Mali Princ je stalno spašavao svoju planetu od Baobaba.

Jozani šuma je bila naša sledeća tačka. Poznata je po tome što je dom retke vrste Kolobus majmuna. Prvo smo uživali u njihovom kuliranju i igri, a onda smo se od jakog sunca krili pod krošnjama crvenog mahagonija. Na kraju posete šumi, čuli smo priču o Mangrov drvetu, posebnom jer raste u slanoj vodi i sprečava prodiranje vode prilikom plime.Koren drveta izgleda vrlo zanimljivo. Raste van vode.

Posle ovakvog dana šta poželeti više nego da dan završite u The Rock restoranu. Imali smo prilike da vidimo kako restoran izgleda kad se voda povuče, kao da će svakog trenutka stena da prevagne na jednu od strana. Ovog puta je bilo vreme plime. Čamcem smo prešli kratak put do restorana na steni. Morali smo ranije da rezervišemo, što je draga Maja odradila tog dana. Smestili su nas na uzanu terasu. Na opšte iznenađenje, klopa je stigla ekstremno brzo. Svuda po Africi, naručiš klopu i zaboraviš da si je naručio, pa je tek onda dobiješ. Minimum sat vremena je potrebno za pripremu, a ovo je stiglo za 10, 15 min. Potpuni šok. Ne znači da je klopa bila loša, samo je bilo iznenađenje za sve nas. Pomenuću i da su nam jako brzo sklonili sve tanjire, čaše, pa sam se osetila nekako nepoželjno. Kao da žele što pre da nas se otarase. 

Stone Town i Prison Island

Poslednji izlet na Zanzibaru se sastojao od posete glavnom gradu ostrva. Obišli smo riblju i mesnu pijacu, pa zatim i zelenu pijacu.

Nakon pijace, počastili smo se ručkom, naravno, morskim plodovima i nastavili do Marketa robova.

Potresna priča o ljudima koji su na Zanzibaru samo čekali dalju “presudu”. Naime,  robovi  su na Zanzibar dovođeni iz okolnih država: Ugande, Kenije, Mozambika, Malavija i td. radi razmene i vršenja poslova različitih profila. Zanzibar je bio glavna trgovačka luka robovima u 19-om veku. Ćelije u kojima smo boravili su bile podeljene na muške i ženske u kojoj su bila smeštena i deca. Veliki broj ljudi su čekali svoju dalju sudbinu u ovim malenim prostorijama sa vrlo malim prozorima.

Na slici ispod je drvo čije su grane korišćene za kažnjavanje robova.

Crkva je sagrađena na mestu gde se nalazio stub srama na kome su bičevani robovi. Zanimljivo je da su u izgradnji učestvovali oslobođeni robovi, koji su iz neznanja okrenuli stubve naopačke.

Da su različiti uticaji ostavili tragove na ovom ostrvu, govori i sledeća slika.

Hodamo kroz lavirint od uličica i primećujemo da je većina bitnih, istorijskih građevina ostavljena na milost i nemilost vremenu. Kao što je Kuća čuda.

Stone Town je poznat i po tome što je ovde do svoje 8 godine živeo frontmen grupe “Queen”, Freddie Mercury. On svoje školovanje nastavlja prvo u Indiji, a zatim V. Britaniji.

A zatim na scenu stupa kupovina suvenira, cenkanje i sve to što ja generalno ne volim. Al lepe su boje slika 😀

Brodić nas odvozi do malog ostrva na kome je zamišljeno da bude smešten zatvor, ali u tu svrhu ostrvo nikad nije služilo. Na kratko je ostrvo služilo kao karantin za obolele od žute groznice. Danas predstavlja dom gigantskim kornjačama sa Madagaskara. Neke od njih su stare i do 200 godina.

Želite odmor ili avanturu ili da istražujete nove ukuse ili mirise ili upoznate novu kulturu i način života, upoznate drugačiju istoriju, budete u bliskom kontaktu sa životinjama i prirodom? Zanzibar će zadovoljiti sve pobrojane aspekte. Zato je poseban i zato ga vredi posetiti. Od srca vam preporučujem Globetracker-e.

Ako vas ovo izobilje boja, ukusa, mirisa i miline još uvek nije ubedilo da krenete putem Zanzibara, možda treba da vas podsetim na prethodne postove o Africi.

Kako se pripremiti za Afriku? Foto galerija

Safari u Maasai Mara rezervatu prirode u Keniji

Maasai pleme – maskarada za turiste ili nešto drugo?

Nairobi – 5 stvari koje treba posetiti u gradu kontrasta

Kilimandžaro – još koliko godina ćete moći da vidite snegove?

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: HTC 10, Nikon D3300