Safari ne sme da čeka!

Nisam neki ranoranilac, teško mi pada ustajanje. Odlažem telefon do iznemoglosti. I posle drugog kliktanja na snooze, kao oparena skačem iz kreveta. Pa danas nas čeka safari. Dvogled spreman, kamera tu, telefoni puni, nešto dugih rukava za spavanje, jer noći mogu da budu hladnije, repelent protiv komaraca i faktor da ne izgorimo.

Pakujemo se u kombi, nas osmoro. Čeka nas 6 sati krstarenja kroz Keniju do Maasai Mara rezervata prirode. Automatski zauzimam pozu za spavanje. Putovanje autobusima, avionima vas nauče brojnim, novim pozama za spavanje. Mogu knjigu da izdam na tu temu. Dobro, nije da vam mogu otkriti tajnu o tome kako se probuditi, a da vam noge i leđa nisu ukočeni. Nisam svemoguća.

Otvaram jedno oko kad kreće neprekidno spuštanje nizbrdo i vidim nepregledno prostranstvo Rift doline. Koristimo pauzu za škljocanje predela i nastavljamo dalje. Spavanje me napustilo, neće san na oči, a i asfalt uskoro prestaje. Vožnja podseća na vožnju po dinama u pustinji. Preostaje nam jedno 2 sata truckanja po rupama svih veličina i dubina. Vožnji nikad kraja, smenjuju se životinje pored kojih prolazimo, ljudi obavijeni jarkim maramama. Vozaču sve vreme zvoni telefon i čini se da smo zalutali, baš zalutali.

Stajemo da se konsultujemo sa prolaznicima i u trenutku shvatamo da nam preko desetoro dece prilazi ni od kuda. Delimo plazmu sa njima i krećemo nazad, na pravi put. Već nam je malo previše truckanja i stvarno jedva čekamo da stignemo i krenemo na safari, jer je već pola dana prošlo. I u svoj toj žurbi stajemo, ni makac. Kombi se pokvario. Vozač pokušava da ga osposobi, ali se ništa ne dešava. Ovaj dan nas, prosto, neće. Kulira nas.

Posle skoro 20 minuta čekanja, novi kombi dolazi po nas i nastavljamo put, konačno. Stižemo u kamp. Ostatak ekipe je završio sa klopom i samo čekaju nas da krenemo u avanturu. Plan je da pre sumraka krstarimo savanom, vratimo se u smeštaj i u šatorima prespavamo, pod najzvezdanijim nebom ikada i da sutradan, pre svitanja krenemo na još jednu turu posmatranja životinja.

Kad san postane java

To je to. Ovaj trenutak smo čekali. Zbog ovog smo i krenuli na ovu turu u organizaciji Globetracker-a. Nešto što priželjkujem već neko vreme, velika stavka sa Bucket liste. Jako sam uzbuđena, ali čini mi se da je Vlada uzbuđeniji. On zna sve o svakoj životinji, o Velikoj petorci. Upijam svaku njegovu reč i gledam ga širom otvorenih očiju.

Smenjuju se zebre sa elegantnim, crnim šarama, zatim gnuovi, Tomsonova antilopa, impale.  Apsolutno ne obraćaju pažnju na nas. Svi skačemo da kroz otvor kombija napravimo sliku vrednu National Geographic. A sigurna sam da se slažete sa nama i da smo uspeli 😀

Nakon sat vremena vožnje, nailazimo i na prvu životinju iz Velike petorke. Bivo u daljini. Vladi nije po volji što su tako daleko. Želeo bi da ih izbliza vidi, al ja ne bih preterivala. Čekirana prva iz Big five grupe 🙂

Vidimo i žirafe, pa slonove…pokušavaju da nam umaknu. Druga životinja iz Velike petorke. Lepo nam je krenulo. 

Pred sam kraj vožnje, srećemo razigranog geparda. Možda je zevnuo u našem pravcu i to bi bilo to. Više ga nismo zanimali.

Nedostaju lavovi da se dan uspešno završi. Čim sam to pomislila, nailazimo na dve lavice koje spavaju bezbrižno. Ceo kombi se tiska oko njih. Slika mora da bude savršena. Neko bi rekao da lavovi apsolutno nisu zanimljivi jer 80% svog vremena provode u izležavanju, ali meni su tako savršene životinje da bih mogla danima da ih posmatram.

Večera, pa spavanje u šatorima, pod zvezdama. Ja zvezdanije nebo nisam videla u životu. Možda može nebo iznad Uvca da mu parira, eventualno. Iskoristili smo to vreme da se osamimo, popričamo o onom što smo videli tokom dana, poželimo divan sutrašnji dan.

Ustajemo pre svitanja, spremni za još jedan neponovljiv dan. Boje neba su savršene ovog jutra i ukazuju da će ovaj dan biti bolji od prethodnog. Već smo zaboravili višesatno truckanje.

Vrlo brzo nailazimo na grupu lavova, koji uživaju u lepotama svitanja. A onda nam se krdo bivola ukazalo vrlo blizu, da se Vladi ispuni želja. Jedan nas je i posmatrao neko vreme. Malo smo se plašili da ne krene u trk 🙂

Dan je bio vrlo berićetan. Divlje svinje, mungosi, majmuni, hijene, nojevi, nilski konji. Pred kraj vožnje, naleteli smo na geparde koji se goste gnuom. Ulov je bio dobar, al po zadihanim telima, vidimo da im je bilo potrebno dosta energije da ulove plen.

Ostao je žal za nosorogom i leopardom, da se Velika petorka zaokruži, ali i 3 od 5 je dobra cifra za prvi safari.

Možda sledeći put da na safari krenemo u julu, tokom velikih migracija zebri i gnuova. Želja na pretek.

Posle safarija, čeka nas Maasai pleme, a o doživljajima iz plemena biće više reči u sledećem postu.

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: Nikon D3000, HTC 10

Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/

Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/