"Milice, koliko još dana odmora imaš? Jel bi negde sa Mihailom i sa mnom na put?" Da li sam mislila da će jednog trenutka pomisliti kako je loša ideja da nas dve same otputujemo sa desetomesečnom bebom - nijedne jedine sekunde. To je jedna od vrlina moje kume, samo da znate. Letele smo Wizz Airom... Continue Reading →
1. Glavni grad Bern je četvrti po veličini, posle Ciriha, Ženeve i Bazela. 2. Preko 200 godina Švajcarci žive u miru, bez ratova. 3. Službeni jezici su Francuski, Nemački, Italijanski i Romanš. 4. Švajcarska je jedna od dve države na svetu koja ima četvrtastu zastavu. Druga je Vatikan. 5. Na kovanom novcu i poštanskim markama... Continue Reading →
Put od Bolonje do Ravene je prilično kratak. O Bolonji sam vam pisala u prošlom postu, Bolonja - crvena, tornjevita, masna i pametna. Stižemo taman pred zalazak sunca i ne preostaje nam mnogo za obilazak. Dočekuje nas naš domaćin u Raveni, simpatična starija žena. Slabo priča engleski, ali ruke, noge, mimika to nadomešćuje. Odvodi nas... Continue Reading →
Trst sam prvi put obišla pre par godina uplativši shopping turu za male pare, a zapravo sam istraživala grad. Nisam uspela da upoznam Miramare zamak i to je čekalo na listi već neko vreme da se obiđe. Jer ko je bio u Trstu, a nije obišao ovo zadivljujuće zdanje sa prelepim vrtom, kao da i... Continue Reading →
Sent Andreja ili Szentendre, zavisi na kom jeziku pričate, je ušuškan, maleni grad, 20km udaljen od Budimpešte. To su lepote letenja iz grada iz okruženja. Uvek možete još nešto da šacnete. U mojoj srednjoj školi, trećaci nisu išli u Budmpeštu, nego u Atinu. Zato je ovo meni prva poseta gradiću koji je toliko isprepletan srpskom... Continue Reading →
Put nastavljamo iz Mošija, lokalnim autobusom. Ovog puta sa nama veliki broj lokalaca, bar petoro dece sa nama u autobusu. Stajemo bukvalno gde mače digne šape. Oni ne ulaze u autobus, oni uleću, dok se autobus kreće. Na svakoj stanici gde autobus prima nove putnike, bar desetorica prilaze autobusu i podižu visoko kutije ispunjene proizvodima.... Continue Reading →
Ostavljamo Nairobi i Keniju za sobom. Sledeća destinacija nas čeka - grad Moši pod najvišom afričkom planinom. Putujemo lokalnim autobusom, ali zbog velikog broja ljudi u grupi, nemamo mogućnost da se družimo sa lokalcima. Obećali su nam da ćemo osetiti prave čari vožnje lokalnim autobusom kad budemo putovali za Dar es Saalam. Ajde da im... Continue Reading →
Kad god pomenem put u Afriku, meni je samo jedna pesma u glavi. Pogađate - Išli smo u Afriku da sadimo papriku. Odavno je merkam, da zagrebem i taj kontinet, upoznam novu, drugačiju kulturu, vidim Veliku petorku. Došlo je vreme za ispunjavanje i ove želje. Dopisivanje sa avanturičkim udruženjem Globetracker počelo je još sredinom prošle godine,... Continue Reading →
Izvinjavam se na naslovu koji nije dovoljno dobar da ga jedna dama napiše. Ali...ova "dama" je morala to da izbaci iz sebe. Zašto? pitate se. Zato što mi je stvarno dosta da slušam tuđa raznovrsna mišljenja ljudi koji po raznim gradovima samo gledaju da uoče ono najružnije u njima. "Jao, kako prljav grad.", "Ne sviđa... Continue Reading →
Omađijani Alberobelom, krenuli smo dalje, ka Reggio di Calabria, da bismo trajektom presli na Siciliju. Negde na pola puta, baš kad počinje peta italijanske čizme, u regiji Bazilikata, odlučili smo da obiđemo i Materu, jer smo gledali film Mela Gibsona "Stradanje Hristovo" i želeli smo da vidimo da li to mesto stvarno postoji. Zatekao nas... Continue Reading →
Danica's Small World 