Ulazimo na brod, pozdravljamo sve - ćao ostrvo, ćao vodo, ćao palme, ćao gušteri, ćao koke. Vadim telefon da napravim još par slika ovog ostrva magije i shvatim - srce mi se steže kao nikad do sada. Nikad mi nije bilo ovako kad se vraćam kući sa putovanja. Naredne destinacije će morati svojski da se... Continue Reading →
Kapadokija mi je u glavi unazad par godina. Opčinjavali su me baloni, let iznad svih tih nestvarnih prizora. Nisam mnogo znala o periodu hrišćanstva, skrivanju vernika u podzemnim gradovima, korišćenju vilinskih dimnjaka u slične svrhe. I verujte da mi je posle posete bar 5 puta lepša slika o ovoj oblasti Turske. Slika koja se šalje... Continue Reading →
Kada nešto jako dugo priželjkujete i konačno se ostvari, pomislite u trenutku, da li je ovo stvarnost ili samo san. Dođe vam da se uštinete jako, da se uverite da je java vrlo živa pred vama. Petra je na mojoj Bucket listi već 5 godina, otprilike. Nisam istraživala šta bi još to moglo da se... Continue Reading →
Državljanima Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore je potrebna viza za ulazak u Hašemitsku Kraljevinu Jordan. Lista svih zemalja, kao i informacija da li je viza potrebna ili ne, se nalazi na sledećem linku. Viza može da se dobije na svim graničnim prelazima, osim na prelazu King Hussein Bridge (Allenby Bridge) i na... Continue Reading →
Mogli smo da čekamo da napuni godina dovoljno da se seća ovog putovanja, mogli smo da skoknemo do Grčke, Crne Gore, Hrvatske, mogli smo da ne prelazimo pola sveta, letimo previše sati, menjamo vremenske zone, klimu, okruženje. Mogli smo, ali nismo... i nijedne sekunde se nismo pokajali. Ohrabreni prethodnim putovanjima sa Mihailom, uputili smo se... Continue Reading →
Turska, Alanja, more u junu, beba od pet meseci, dva sata leta, sat i po vožnje autobusom. Usudila sam se da sve stavim u istu rečenicu. I ne samo to...usudila sam se da ostvarim zamisao. Sa Mihailom, svojom mamom i tatom krenula sam u novu avanturu. Nadala sam se najboljem, bila spremna i na onu... Continue Reading →
Prvo što čujete kada saopštite okolini da planirate odmor sa bebom jeste da to više nije vaš odmor već čuvanje deteta dok se ono odmara 🙂 Ne znam kako je kasnije, kad beba postane samostalnija, sedi, puzi, trči, ali dok je ovako mala i nađete je gde i ostavite, stvarno je lakše. Mihailo ima 5... Continue Reading →
Podsetio me Facebook na uspomene od pre dve godine. Daleki Japan, jedan drugačiji svet, različit od ovog koji već poznajem. Nisu to samo neonska svetla, gejše, kultura u kimonu. Podsetio me FB koliko sam se sigurno osećala u skoro 14 milionskom gradu, koliko sam tačno u sekundu stizala na svaku destinaciju, kako sam menjala smer... Continue Reading →
Trebalo mi je skoro dve godine od povratka iz Japana da sednem i počnem priču o jednom od najlepših putovanja. Dve nedelje u zemlji izlazećeg sunca, gde su zalasci prelepi (izlaske nisam videla :D). Posetila sam Tokio, Hakone, Kjoto, Hirošimu, Miyajimi, Naru i Okinavu. I vratiću se sigurno bar još jednom. Treba videti u Japanu još... Continue Reading →
"Jel si ti Istanbulac ili Istanbulanđanin?" Marina nam ubacila foru u uvo, koju smo besomučno ponavljali, da su se školjke punjene pirinčem smorile. I tako smo se upustili u veliku avanturu zvanu istraživanje Istanbula. A ima tu i te kako šta istražiti i obići. Istanbul je jedinstven po mnogo čemu: jedini grad koji se... Continue Reading →
Danica's Small World 