Papagaj mi nije ravan. Ponavljam svima o metro stanicama i kad me ne pitaju kako je bilo u Moskvi. Toliko su prelepe, nesvakidašnje, uredne, da zapanjuju. Ako sam vas već udavila slikama, klipom, Insta Story-ma na ovu temu, šta da vam radim. Izdržite još malo 😀 Svaka kao da je deo nekog raskošnog dvora, neke... Continue Reading →
Trebalo mi je skoro dve godine od povratka iz Japana da sednem i počnem priču o jednom od najlepših putovanja. Dve nedelje u zemlji izlazećeg sunca, gde su zalasci prelepi (izlaske nisam videla :D). Posetila sam Tokio, Hakone, Kjoto, Hirošimu, Miyajimi, Naru i Okinavu. I vratiću se sigurno bar još jednom. Treba videti u Japanu još... Continue Reading →
Da li znate još neku državu koja u svom nazivu ima reč ljubav? SLOVEnija! Moja druga poseta zemlji koja ima božanstvene prirodne lepote, šmek sa reklama za čokolade. Milina je voziti kroz ove predele, koji su tako zeleni i čisti. Imam utisak da neko stalno usisava te predivne padine i šiša tu travu. Često sam... Continue Reading →
Gledam prognozu već dva dana. Nadam se suncu umesto nacrtanom oblaku sa kišom. Dobro, preživećemo, nije nam prvu put na Zlatiboru. Možemo da uživamo u Wellness Centru Inspirium u hotelu Zlatibor Mona, možda da rezervišemo i neku masažu ili da skoknemo na pikado u centru. A možda ćemo moći da prošetamo negde i po takvom vremenu.... Continue Reading →
Prošlo je čitavih 10 godina od prvog pribavljanja dokumentacije za dobijanje Britanske vize. Pre par nedelja sam se ponovo bavila ovim procesom, pa reših da vam dostavim sveže informacije iz prve ruke. Državljanima Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore potrebna je viza za ulazak na teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, u... Continue Reading →
U poslednjih par godina više puta mi se javljala pomisao - šta će meni ovo ludilo na poslu, zašto ne pokupim svoje prnje i odem negde daleko, da radim sa neke plaže, da me Bog vidi. Obično tad izbrojim do 10, odem da obrnem krug oko zgrade, pojedem nešto slatko, častim se zbog pretrpljenih muka... Continue Reading →
Majke mi, odavno želim da se jednog jutra probudim, pogledam koliko para imam u "džepu" i kupim kartu za vikend. Odem nenajavljeno u nepoznato i samo lutam ulicama tog grada. To mi je tako kul, ta doza mistike. Dobro, uslov bi bio da tamo negde još uvek nisam bila i da nije na 100 sati... Continue Reading →
Put nastavljamo iz Mošija, lokalnim autobusom. Ovog puta sa nama veliki broj lokalaca, bar petoro dece sa nama u autobusu. Stajemo bukvalno gde mače digne šape. Oni ne ulaze u autobus, oni uleću, dok se autobus kreće. Na svakoj stanici gde autobus prima nove putnike, bar desetorica prilaze autobusu i podižu visoko kutije ispunjene proizvodima.... Continue Reading →
Ostavljamo Nairobi i Keniju za sobom. Sledeća destinacija nas čeka - grad Moši pod najvišom afričkom planinom. Putujemo lokalnim autobusom, ali zbog velikog broja ljudi u grupi, nemamo mogućnost da se družimo sa lokalcima. Obećali su nam da ćemo osetiti prave čari vožnje lokalnim autobusom kad budemo putovali za Dar es Saalam. Ajde da im... Continue Reading →
Već ste upoznati sa tim Kako smo se pripremili za Afriku i živi i zdravi smo se vratili, iako smo nekad i pili pića sa ledom i jeli voće čija se kora ne ljušti. Izgleda smo razvili dobar imuni sistem. Vratili smo se i sa par uboda, ali nas je malarija zaobišla. Vratili smo se na... Continue Reading →
Danica's Small World 