U poslednjih par godina više puta mi se javljala pomisao – šta će meni ovo ludilo na poslu, zašto ne pokupim svoje prnje i odem negde daleko, da radim sa neke plaže, da me Bog vidi. Obično tad izbrojim do 10, odem da obrnem krug oko zgrade, pojedem nešto slatko, častim se zbog pretrpljenih muka 😀 Spustim tu vulkansku lavu koja je narasla u meni. Udahnem, izdahnem. 

Još kad na sve to dodaš Instagram i fotke ljudi koji, baš u vreme dok ja čvakam po laptopu na poslu, a napolju pljusak ne prestaje, uživaju na Baliju, piju koktel na Bahamima, jedu sladoled na Majorci, hodaju plažom u svojim prezgodnim telima, dok im se najlepršavija kosa vijori na vetru….ma sto stvari rade koji bih ja radije u tom trenutku. I svi propagiraju tu priču – ostavio sam sve za sobom, svoj posao od 9 do 5, kancelariju i otisnuo se u svet.

Lepe su te priče. Podržavam entuzijazam i smelost, ali mi je oduvek u tim pričama nedostajala karika o tome kako preživljavaju kad nemaju konstantan izvor prihoda. Ljudi, od čega živite?

Potpuno podržavam promene posla, okruženja kada shvatite da vas sve to guši, kad na posao dolazite sa mučninom u stomaku. Ja sam prva koja će promeniti sve ako treba, samo da se ne oseća bezvredno i loše kada odlazi na posao i među ljude sa kojima će provesti veći deo dana.

A zašto ja ne želim da ostavim svoj osmočasovni posao, kancelariju, sto i dva monitora? Zato što meni taj testerski posao pruža sreću. Volim da tražim bugove i sve što uz moj posao ide i zaradim za svoj odmor, otputujem koliko god mogu, gde god mogu. Osećam se svojom, slobodnom. Poenta mog žvakanja ovde je: možete i 8 sati x 5 dana biti u kancelariji, a možete i 5 puta godišnje u svet. Izvodljivo je!

Nije mi odmor beg od stvarnosti, odmor mi je period kada rasterećeno donosim važne odluke, punim baterije, širim vidike. I volim, bre, da se vratim kući, da čavrljam sa svojima, sređujem stan po svome, da uvodim stvari u svoj život koje sam videla i naučila po belom svetu. I ovih 10cm snega dok je na vašim instagramičnim slikama sunce u zenitu, i to volim.

Ja jesam ja kad putujem i jeste istina da se osećam kompletnom i ne bih te osećaje menjala ni za šta drugo. Na putovanjima sam radoznalija, inspirativnija, manje nervozna i džangrizava. Volimo osećaj kompletne slobode kad sam na putu, ali isto tako ne bih volela da negde budem beskonačno dugo (čitaj, dva meseca) odvojena od svih koje volim i koji mi znače. Na kraju krajeva, ne možemo mi pobeći od svojih demona ma gde da se otisnemo. Važno je stvoriti stvarnost koja nam odgovara u skoro svim aspektima, radili vi u kišovitom Beogradu ili preplanuli na Sejšelima.

Putovanja jesu ta koja me često guraju van komfor zone, koja me inspirišu i menjaju, priznajem. Al me, takođe, uče da sve što naučim tamo negde inkorporiram u svoj svakodnevni život, u svoje okruženje. 

Ako je ostavljanje svega iza sebe i putovanje i rad sa plaže vaš poziv, ja to potpuno podržavam i samo napred. Podržavam sve otkaze, svo oslobađanje od loših uticaja, sve promene i sve pokušaja. Neće ni sve upaliti, ali je vredelo pokušati. Ali…nisu ni sve promene i prestanak rada od 9 do 5 za svakog. Probajte da nađete ono što vama najviše prija i odgovara, makar to bilo štetno za vaš Instagram feed 🙂

Volim svoj posao, volim put koji sam izabrala. Niko mi ne broji lajkove, broj konverzacija, ne kreira moje društvene i ostale mreže. Sama to radim, za svoj groš. Podstičem vas da tražite svoj put. Ako je to plaža, koktel i laptop u krilu, samo napred. Radujem se vašim pričama.

Možda jednog dana i ja pokupim svoje prnje i napišem tekst Žašto sam ostavila svoj od 9 do 5 posao, da me Bog vidi!

All photos by: Vlada

Camera used: Nikon D3000, HTC 10

Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/

Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/