5 razloga zbog kojih vredi posetiti Maltu?

By Danica's Small World on October 20, 2017 • ( Leave a comment )

Vremenska prognoza pre odlaska na Maltu je bila pomalo zabrinjavajuća. Bila je prognozirana kiša svakog dana. Odlazak krajem septembra nosi takve rizike, ali nam kiša ama baš nijednog dana nije pala. Možda jeste malo rosilo dok sam se kupala na Golden Bay-u, ajde, neka bude da tada prognoza nije omanula.

Predivno je bilo produžiti leto na Malti, a još lepša je bila činjenica da smo na putovanje krenule zbog buduće mlade Marije. Uživati na tako malom prostoru u svemu što Malta nudi, od istorijskog nasleđa, prelepih fasada i šarenih vrata, do prijatne vode za kupanje, bilo je posebno iskustvo. Pravi biser sredozemlja.

Malta je bajka u kojoj su živeli vitezovi, božija stvorenja, koračali su kaldrmisanim ulicama Mdini i vodili bitke u utvrđenjima.

Kako do Malte?

Nekada je dolazak do Malte i boravak na njoj bio vrlo nepovoljan. Trebalo je izdvojiti visoku svotu novca za ugođaj na ostrvu. Danas se do Malte lako stiže, Wizzair letom iz Beograda za 100 EUR. Letovi su sredom i nedeljom. Ugovorili smo transfer od i do aerodroma za, otprilike, 10 EUR po osobi.

Smeštene smo bile u St. Julians-u (na malteškom: San Ġiljan), u najpoznatijem turističkom odredištu i epicentru zabave. Iznajmile smo stan za nas pet, za koji smo, takođe, odvojile po 100 EUR.

Činjenice o Malti?

Maltu čine ostrva: Malta, Gozo, Komino, Filfia, Komonoto i Sveti Pavle, al su Filfia, Komonoto i Sveti Pavle toliko mala ostrva, da ih retko gde pominju kao sastavni deo države. Komino vam je sigurno poznat po Plavoj laguni (Blue Lagoon). Na ostrvu žive samo 4 stalna stanovnika, nalazi se između ostrva Gozo i Malta i pomisao na Komino asocira na mir i tišinu.

Ostrvo Malta je površine 245km kvadratnih, ima 400.000 stanovnika. Glavi grad republike je Valleta sa nešto manje od 6000 stanovnika.

Nema šanse da neko ne zna engleski na ostrvu ili srpski. Pa srpski priča svaka treća osoba. Gde god da odete da popijete piće, pojedete nešto, Srbi su tu. Malteški jezik je mešavina italijanskog, arapskog, engleskog, francuskog i španskog, pa će vam se, kad ga budete čuli, učiniti i da čujete sve ove jezike, pa ćete biti zbunjeni i nećete biti sigurno da li je to malteški ili jedan od nabrojanih jezika.

Boja peska na plažama je medeno-narandžasta, ali je zabranjeno iznošenje peska iz zemlje. Ako ste ga, kojim slučajem, poneli za uspomenu, biće vam oduzet na aerodromu.

Malta odiše jednostavnošću. Vijugavi putevi, fasade boje peska, kristalna boja vode, sklad, mir i spokoj.

Gradski prevoz na Malti funcioniše perfektno. Svi delovi ostrva su povezani. Cena vremenske karte je 2 EUR u letnjem periodu i traje sat i po vremena. Kupuje se isključivo kod vozača. Više informacija o kartama i prevozu možete pronaći ovde. Obavezno proverite da li čekate autobus na pravoj strani ulice 🙂 Nekada je Malta bila prepoznatljiva po žutim autobusima koji su saobraćali ostrvom, ali su zamenjeni zelenim, manje fantastičnim.

Maltu su, kroz istoriju, napadali razni narodi, zato se i vidi i oseća različit uticaj na zemlju. Zemlja doživljava procvat osnivanjem Malteškog reda vitezova, poznati još i kao Suvereni Red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte. Vitezovi se prvi put pominju pre Prvog krstaškog pohoda, iz 1050. godine, kada je Republika Amalfi dobila dozvolu od egipatskog kalifa da osnuje bolnicu u Jerusalimu za pomoć bolesnim i siromašnim hodočasnicima svih veroispovesti. Bolnica je izgrađena na mestu nekadašnjeg manastira Svetog Jovana. Posle Prvog krstaškog pohoda hospitalci su postali viteški red. Zvanično priznat 1113. godine, Suvereni red Sv. Jovana jerusalimskog od Rodosa i od Malte delovao je sa Rodosa, gde je imao suverenost sve dok Rodos nisu osvojili Turci, 1522. godine. Car Karlo Peti seli vitezove na Maltu 1530. godine. Nakon Velike opsade Malte, 1565. godine, kada je 600 Malteških vitezova i nekoliko hiljada vojnika najamnika uspelo da odbrani zemlju od 200 brodova, 40.000 vojnika, 6000 janičara i 9.000 konjanika sultana Sulejmana Veličanstvenog, papa Pije Peti i španski kralj Filip II iskovali su ordenje pod nazivom Malteški vitez, koje je postalo najveće priznanje za herojstvo koje se dodeljuje za odbranu hrišćanstva.

Vitezovi su ostavili dosta znamenitosti iza sebe. Ja sam pazarila malteški krst (srebrni malteški krst na crvenom štitu), čiji svaki krak, a ima ih 8, označava težnju ili obavezu koju vitez mora da ima: da žive u istini, da imaju veru, da okaju grehe, da daju dokaz poniznosti, da vole pravdu, da budu milosrdni, da budu iskreni i da trpe progon.

Sa Malte je vitezove oterao Napoleon Bonaparta.

Moj najveći utisak su vrata u raznoraznim bojama i zastakljeni balkoni. Poželela sam svaki put da se popnem na neki od njih, da se slikam ispred svih tih vrata. Zaljubila sam se baš.

Sve zgrade/kuće na Malti imaju naziv, a boju prozora na zgradi parlamenta određuje stranka na vlasti. Zelena za nacionaliste, crvena za laburiste.

Ako vas još uvek nisam ubedila da Maltu vredi posetiti, nastavite sa čitanjem. Pred vama je spisak razloga.

Spisak razloga:

Najjači razlog zbog kog vredi posetiti Maltu je Mdina, u simbiozi sa Rabatom. O Mdini sam pisala u prethodnom postu i možete ga naći ovde. Rabat je grad koji se nadovezuje na Mdinu, sa 11000 stanovnika. Ime grada potiče od arapske reči koja označava predgrađe, što Rabat i jeste bio, predgrađe Mdine. U Rabatu treba posetiti Roman Domus i katakombe Sv. Pavla.
Sliema i Valleta. Valleta je lgavni grad ostrva, ali ne i najveći grad. Najveći grad ostrva je Birkirkara. Valleta je dobila ime po velikom majstoru viteškog reda, Žanu de la Valeti. Lokalno stanovništvo jednostavno ga zove Il Belt, odnosno, Grad. Ovaj grad je ujedno i najveća tvrđava na svetu, opasan zidinama visine od 50m. Ono što vredi videti u Valleti su: Konkatedrala Svetog Jovana, koja ima najupečatljiviji enterijer. Upper Barrakka Gardens preslatki deo Vallete, odakle imate božanstven pogled na Tri grada – Birgu, L-isla i Kalkara. U Valleti se sve ulice seku pod pravim uglom i nakon određenog broja ulica ide trg. Mene je fascinirala glavna ulica sa tapiserijama koje vise – Republička ulica (Triq Ir-Repubblika). Tu je i Trg Republike, tvrđava Sr Elmo, pozorište Manoel, gradska biblioteka, Tritonova fontana, „Carmelite Church“ na koju se pruža fantastičan pogled iz Slieme, inače poznatog letovališta, koji se meni najviše dojmio. Uređeno šetalište pored vode, prelepe fasade. Razdaljina od gradske kapije na početku Republic ulice u Valleti do tvrđave Sr Elmo je samo 1km, a širina grada je 600m.
Popajevo selo (Popaye Village), za sve ljubitelje malog Kiće, Olive, Pere Ždere, Kvrge i Popaja….jer “Mornar sam Popaj ja, žena mi je Oliva….”. O Popajevom selu sam već pisala i link ka tom tekstu se nalazi ovde.
„Rotunda of St Marija Assunta“ u Mosti, jedna je od 360 crkava na Malti. Vrlo je impozantna i sagrađena je po uzpru na rimski Panteon. Zanimljiva je činjenica da se u crkvi čuva granata teška 200kg, koja je u II svetksom ratu pogodila crkvu, probila krov i nije eksplodirala.
Bazen na vrhu The Palace, AX Hotela. Sa krova se prostire fantastičan pogled na Valletu i mediteransku luku. Za 15 EUR, dobijete peškire, ležaljke i klopu i piće u iznosu od 10 EUR. Malo li je?!