Krenem ja juče sa osmehom preko celog lica i željom da osvojim Ibicu, preko Ciriha, Swiss avio kompanijom.

“Vaš let kasni sat vremena. Možda da uzmete i prepakujete stvari ukoliko slučajno kofer ne stigne na vreme, a vi ćete morati da trčite na gate kad stignete u Cirih”

Prođe jedan sat, kreće da prolazi i drugi. Let je pomeren sa 2:40 PM na 5:10 PM. Dobijamo poziv na aerodromu “Nikole Tesle” da svratimo do bara po piće i obrok.

Odlazimo do šaltera gde možemo dobiti više informacija i teta, šalteruša je samo htela da nas se reši, da prebaci svoju odgovornost na Cirih i Swiss kompaniju. Ne zna ona ništa, upućena je sa slučajem, evo piše (a piše Ibica samo). Samo vi idete u Cirih. Oni će tamo sve da reše.

I napokon poletimo. Cirih blizu, malo jače od sat i po vremena. Sletimo, dočekaju nas ljudi sa nekim spiskovima, ali mi za Ibicu moramo do Swiss šaltera. Redovi kao nelad u Jugi za hleb i mleko. Nigde kraja. Došli konačno, posle dva sata čekanja. Teta na šalteru nam izdeklamuje – imate obezbeđen hotel, pokupite prtljag i čeka vas bus da vas odveze. Pitajte u hotelu kad će vas ujutru pokupiti da vas dovezu nazad na aerodrom. Večera i doručan su uključeni. Obezbedili smo vam karte za Ibicu preko Frankfurta.

Hvala lepo, gospođo. Vrlo ste ljubazni.

Evo me u super hotelu. Malo sam umorna kad pomislim da me čeka još jedno presedanje, ali me čeka plaža koktel i devojačko druženje.

I da, nisam se nijednom iznervirala. Mnogo gore stvari se dešavaju na ovom svetu. Ja sam dobila materijal za ovaj post 🙂

Nemojte nikako da odustanete i da odlučite da letite sledeći dan odmah na početku, jer vam niko neće refundirati troškove! Ja sam im poslala i mail za refundaciju troškova za rezervisanu sobu na ostrvu i bačene pare. Držite fige 😉

All photos by: Danica

Camera used: HTC 10