Kyoto – grad hramova, tradicije i gejši

By Danica's Small World on April 26, 2018 • ( 3 Comments )

Trebalo mi je skoro dve godine od povratka iz Japana da sednem i počnem priču o jednom od najlepših putovanja. Dve nedelje u zemlji izlazećeg sunca, gde su zalasci prelepi (izlaske nisam videla :D). Posetila sam Tokio, Hakone, Kjoto, Hirošimu, Miyajimi, Naru i Okinavu. I vratiću se sigurno bar još jednom. Treba videti u Japanu još što šta.

Do Tokija me je na krilima dovezao Qatar Airways preko Dohe, a iz Tokija do Kjota Shinkansen, poznatiji kao metak-voz. Bacite pogled na JR Pass ponudu za sedam dana putovanja. Ja je nisam koristila, ali znam ljude koji jesu i jako su zadovoljni.

Kjoto me opčinio, zaveo, oborio s nogu. Slika nekadašnjeg Japana, koji sam žarko želela da upoznam, da osetim. Grad hramova, zen bašti, tradicije, mističnih gejši. Grad iz mašte. Potpuni kontrast Tokiju, neki stari Japan koji još uvek živi. Spremite se na dosta hodanja, jer su hramovi i svetilišta smešteni po brdima, dok se sam grad nalazi u kotlini. Ako budete šetali samo ulicama u samom centru grada, nećete spoznati sve lepote koje ovaj grad poseduje. Naletećete na terasice iznad reke Kamo. Daj deo oko reke se naziva Pontochō.

Možda ćete čuti klepet drvenih japanki po noći. Podignite pogled, to gejša, bledog tena, tradicionalno obuče, ulazi u neku od kuća, skrivene velom noći. Ne smete ih dirati. Možete im se samo diviti iz daljine, ako uopšte i imate sreće da ih vidite. Broj gejši je dosta opao, danas ih jedva ima oko 2000. U Kjotu se nalazi škola za gejše, gde devojke nakon 5 godina obuke, znaju da sviraju nekoliko tradicionalnih instrumenata, pevaju, plešu, pričaju zanimljive priče, igraju društvene igre i služe zeleni čaj prema pravilima ceremonije.

Šta videti u Kjotu:

Fushimi Inari-taisha

Defitinivno, ovaj hram je ostavio najjači utisak. Nije ni čudo što je više puta proglašavan za najveću turističku atrakciju Japana. Ulaz u hram je besplatan. Treba samo dosta kondicije i želje da obiđete svih 32000 Torii-a, koji se protežu preko celog brda.

Na samom ulazu ćete stalno naletati na gomilu ljudi koji žele da naprave fenomenalne fotke. Što i nije loše kad putujete sami. Možete nekog da zamolite da vas slika.

Al kad malo zađete, imaćete mnogo Torri-a samo za sebe. Na vrhu će vas sačekati fenomenalni pogled na grad, kao nagrada za pređene kilometare, trud i znoj.

Bitno je da ne promašite, da pratite natpise na kapijama, jer ako ih ne vidite, krećete se lošim putem. Na svakih nekoliko metara se nalazi neko svetilište posvećeno nekoj od životinja, najčešće lisici.

Prolazak kroz tunele od Torii-a, kad krene da pada mrak, a veliki broj bubica (ptica?) krene da proizvodi čudan zvuk, mi i nije bio zanimljiv 😀 Naročito dok se sami krećete a okružuju vas kapije i mrak. U jednom trenutku sam se i izgubila, pa onda shvatila da se par nas izgubilo.

Sve u svemu, toliko puna utisaka i doživljaja sam se vratila nazad u Kjoto, da mi utiske iz ovog hrama dugo ništa neće nadmašiti.

Arashiyama Bamboo Forest

Da li postoji neko na planeti Zemlji ko nije video najneverovatnije fotke iz ove bambusove šume? I onda pomislite kako je to jedna mirna idila, nigde ljudi. Šuma je samo vaša. Onda odete, vidite da ima bar milion ljudi u svakom trenutku i da one savršene fotke nastanu – pa ne znam kad, možda u samo svitanje u 6 ujutru, tako nešto.

Al uvek se nađe način. Slučajni prolaznik koji je mene ufotkao je uspeo da izbegne još sto ljudi na slici trikom zvanim čučanj 😀 Skoro da je cela šuma samo moja.

Teže se diše u šumi zbog vlage, naročito leti, pa vam savetujem da nosite flašicu vode sa sobom.

Zlatni paviljon – Ginkaku-ji

Nažalost, nisam stigla da obiđem ovaj hram. Ograničavalo me je vreme, umorne noge, bolna leđa 🙂 Ili možda samo izgovori. Svakako je nešto što ćete na svim sajtovima videti kao MUST, kad se budete spremali za obilazak Kjota.

Ryōan-ji – Hram Mirnog zmaja

Najpoznatije zen bašte mogu se videti u ovom hramu, koji potiče iz 15og veka. Sednete, razmišljate o svom životu i smislu. Ja sam neke bitne životne odluke donela baš ovde, verovali vi meni ili ne. Kasnije sam na Okinawi ih oblikovala. Ovo proputovanje Japanom me nateralo na bitne zaključke, šta od života želim i šta ne. Uostalom, probajte da otputujete sami bilo gde. Desiće vam se katarza.

Ulaz u hram se plaće. Na ulazu ćete se skinuti obuću i dobiti papučice za kretanje kroz hram. I ovde očekujte veliki broj posetilaca. Zapravo, svuda ih očekujte.

Kiyomizu-dera

Ovaj hram je nešto posebno. Deo je prirode, prožima se s njom. Nudi prelep pogled na grad i prija oku. Sećam se da sam hodala od jednog do drugog kamena zatvorenih očiju, da bih imala sreće u ljubavi (slučajnost?!).

Poznat je po 13 metara visokoj, drvenoj ogradi. Na proleće i jesen svuda okolo pucaju boje, od nežne roze sa drveća japanskih trešanja, do zlatne boje lišća pred opadanje. Ja sam po jarkom suncu, imala sreću da uživam u nepreglednom zelenilu.

Kad god sam zamišljala Japan, nije mogla slika u glavi bez pagode.

U blizini hrama se nalazi u uličica sa suvenirima, restoranima Ninezaka i Sannenzaka. Tu sam se susrela sa devojkama/ženama koje su bile obučene u tradicionalnu odeću, lica bojenog u kreč belu boju.

Gion – Yasaka Shrine

Svideo mi se sjaj lampiona noću. Izvukao me iz klasičnog, neboderima okruženog dela Kjota i pozvao da ga posetim. Veliki kompleks hrama se sastoji od velike kapije na ulazu, centralnog dela gde vernici ubacuju molitve i zvone da bi im se želja ostvarila.