Gledam prognozu već dva dana. Nadam se suncu umesto nacrtanom oblaku sa kišom. Dobro, preživećemo, nije nam prvu put na Zlatiboru. Možemo da uživamo u Wellness Centru Inspirium u hotelu Zlatibor Mona, možda da rezervišemo i neku masažu ili da skoknemo na pikado u centru. A možda ćemo moći da prošetamo negde i po takvom vremenu.

Ne mogu više ni da se setim svoje prve posete ovoj planini. Možda se desila tokom ekskurzije u osmom razredu. Svakako se više sećam Tare iz tog perioda. Neizostavno Zlatibor posećujem barem jednom godišnje od kad sam počela da zarađujem. Nudi pregršt mogućnosti za obilazak, vrhunski su domaći specijaliteti. Zlatibor je, prosto, moja oaza mira!

I ovo nije prvi put da pišem o ovom delu Srbije. Pisala sam vam o lepotama Zlatiborskog kraja. Imate pregršt ideja kako da isplanirate svoje vreme tokom boravka tamo. Biće još predloga i u ovom postu, jer ova planina ima toliko skrivenih kutaka, da to nije normalno.

Stigli smo pred hotel u kasnim satima. Izašao je recepcioner da nas dočeka i pokaže gde možemo da se parkiramo. Objasnio nam je kada imamo doručak, da nam je poseta bazenima i teretana uključena u cenu. Hvala Borku na lepom prijemu. Odlazimo do sobe, ostavljamo kofere, malo skakućem po krevetu i odlučujemo da je krajnje vreme da napunimo stomake. Drugi put u životu saznajem da možemo da izaberemo sobu u kojoj je dozvoljeno pušenje. Prvu put mi se desilo da sam iznajmila takvu sobu u Kjotu, u Japanu, slučajno.

Sobe su prostrane, sa lepim, pastelnim tonovima. Kreveti preudobni i prostrani.

Budimo se. Mislim da prvi put posle nedelju dana spavam mirno i bez konstantnog okretanja po krevetu. Osluškujem. Želim da ne čujem kišu. Sva sam se pretvorila u uvo. Nema kiše…sreća. Plan je da obiđemo Dobroselicu, prirodni most Prerast, još jedan dokaz da je priroda jako kreativna.

Zaustavljamo se, na putu nazad, u Vodicama. Ko može da odoli tim pejzažima…ja, npr. ne mogu. Iako je duvao vetar koji bi i mene ovakvu odneo, izlazila sam par puta iz auta da zabeležim trenutak.

Gde ćemo dalje? Tornik? Još se samo tamo zadržao sneg. Odoleva proleću. Usput nailazimo na stado kravica. Naravno da su uslikane.

Došli smo do Ribničkog jezera i ogladneli.

Kad god odem na Zlatibor, nikad se ne propušta poseta Krčmi Gaj, komplet lepinja sa pršutom, domaće kiselo mleko, domaći sok od višanja i rakija od maline.

Zlatibor je stvarno prelep na proleće, fotogeničan i instagramičan na svakom koraku. Šafrani su zaslužili da klekneš, pogrbiš se i tražiš najbolji ugao i klikćeš dok fokus ne bude dovoljno dobar.

Vreme nas je poslužilo, neke Dodole su odigrale ples, izazvale vetar da skloni oblake. Ostatak dana smo rešili da ugađamo sebi u Wellness centru u sklopu hotel Mona. Odeću zamenili bademantilima i pravac bazeni. Ne znam kad je najbolje vreme za posetu. Mi smo uspeli da upadnemo u gužvu. Svi su imali iste ideje kao mi. 

Pored bazena, možete koristiti tople bazene za relaksaciju. 

Korišćenje sauna se doplaćuje 300 RSD po osobi. Uživali smo u Biosauni, Hamamu i Finskoj sauni. Meni Finska sauna uopše ne prija. Najviše uživam u Biosauni.

Doručak je raznovrsan. Mislim da bih za 10 dana boravka mogla svako jutro da jedem nešto drugo. 

Od srca vam preporučujem da dušu i telo odmorite u Hotelu Zlatibor Mona. Na visini zadatka su, opravdali su svoje 4 zvezdice. Ma…videli ste slike i sami.

Ako na putu ka kući prolazite kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, posetite neki od manastira ili se popnite na vrh Kablara. Na 885m nadmorske visine čeka vas fantastičan pogled na uklještene meandre Zapadne Morave. Usput možete posetiti i manastir Ilinje.

Skupila sam u svoju kolekciju meandara sve meandre Srbije. Ako znate za još neki a da nisu meandri Uvca ili meandri Zapadne Morave, javite mi.

Srećan vam put i javite mi kako vam je bilo.