Visit Us On FacebookVisit Us On InstagramVisit Us On TwitterVisit Us On Pinterest

Kakvi su Sicilijanci kao domaćini?

Kakvi su Sicilijanci kao domaćini?

Prošlo je već dobrih dva meseca od napuštanja Sicilije. Trebalo nam je bar nedelju dana da se oporavimo, saberemo utiske, prisetimo se svega viđenog. Kao nekom silom vođeni, obišli smo 23 mesta, što na samoj Siciliji, što na jugu Italije. Na kraju, kad se osvrnem, imalo je i zašta toliko umoriti se. Toliko želim da pišem o svojim iskustvima, toliko detalja imam da podelim da se bojim da ću nešto zaboraviti. Posebno želim da se osvrnem na gostoprimstvo Sicilijanaca i na njihov odnos prema gostu.

Sicilija je ostrvo kraljeva mimike, najvišeg aktivnog vulkana koji se stalno puši, najočuvanijih antičkih hramova, Arancina – loptice od pirinča punjene mesom i raznim povrćem, Granite, ledenog napitka od limuna, preukusnih Cannola. Nije nam trebalo mnogo razmišljanja o tome da li vredi posetiti ovu dušu Italije.

Kad ste u Japanu i rentirate stan, dobićete sijaset informacija kako doći do ključa i gde na kraju ostaviti ključ. Retki su oni koji se direktno upoznaju sa gostom. Većinom se sav dogovor i plaćanje završe online.

Na Siciliji, nema šanse da promašite domaćina. Izaći će vam u susret kad je parking u pitanju, raniji doručak ili objašnjenje kako i gde stići. Ponekad idu tako daleko da to može da preraste u opterećenje.

Naš prvi domaćin u Mesini nije znao ni reč engleskog, ali je njegova pomoćnica, iz Amerike, bila medijator. Stigli smo kasno uveče, čini mi se posle ponoći. Odmah su nam tutnuli kroasane, vodu i neke kolačiće u ruke, da ne bismo gladni zaspali. I makar kupatilo bilo ne baš uredno, ova briga vas kupi.

Mesina je gradić gde se turisti obično ne zadržavaju dugo. Osnovali su ga Grci, zatim ga preuzeli Rimljani, pa redom Goti, Vizantijci, Arapi, braća Normans, a kratko su ga i Englezi imali u svom posedu. Obišli smo Katedralu u centru sa prilično zanimljivim satnim mehanizmom. Pozlaćene figure koje u punom satu počinju da se kružno kreću i zauzimaju svoje novo mesto.

Neko nepisano pravilo je da u svakom smeštaju dobijete flaširanu vodu. Inače, ni po kafićima u barovima, kad naručite espreso, nećete dobiti češmušu. Drugo pravilo je da je doručak uključen u cenu iznajmljivanja smeštaja. Dobijete kafu, kroasane, tost, mazalice, jogurte, voće. I stvarno je lakše odmah doručkovati u smeštaju, nego se smarati traženjem hrane po gradu, kad ste ograničeni vremenom i imate preča posla.

U Palermu nas je dočekao bivši vojnik iz Mirovnih misija. Bio je u Avganistanu, Iraku, na Kosovu. Ima taj ležerni stav, sve ćemo lako, dajte da vidim šta sve možete da vidite za 4 dana. „Znate, ne radim više. Smučio mi se taj život. Renovirao sam stan, izdajem ga i uživam sa svojom devojkom. Na Siciliji mi je najlepše.“ Nudi nam flašu vina. Nije nam baš najprijatnije da tek tako uzmemo vino, ali on vrlo insistira. Soba predivna, čista, nova. Pogled sa terase fascinantan u 6 ujutru, pa se zbog toga i oprašta čaša vina u jutarnjim časovima.

Palermo je nezvanično glavni grad ostrva, sa najvećom operom u celoj Italiji, grad protivrečnosti, smeća na ulicama i velelepnih katedrala u koje je nekad utrošeno 7 tona zlata.

Dolina hramova kod Agrigenta i domaćin koji nas dočekuje sa polu znanjem engleskog, al’ svakako razumemo osmeh. Vrlo je brz, moderan. Kuća je vrlo prostrana. Pokazuje nam gde možemo da se poslužimo vodom, kafom, voćem. Objašava nam gde možemo da odemo na večeru. Simpatičan dekica, sa drvenom nogom, pravi najbolju picu koju smo probali na Siciliji. Ne zna ni reč engleskog, ali se toliko trudi oko vas, da vam je u srcu proleće.

Ujutru nas dočekuje domaćin sa pitanjem kakvu kafu želimo i objašnjava nam šta sve imamo na meniju. Domaća marmelada od pomorandže je na stolu, slatki kroasani i još neki kolačići kojima ne znam ime.

Agrigento vredi posetiti makar samo zbog činjenice da se tu nalaze najbolje očuvani antički hramovi, zbog kojih bi Akropolj mogao da pocrveni. Bogastvo Doline hramova ogleda se u nizu od 4 hramova: Zevsov hram, Herkulov hram, hram Junone I hram Konkordija koji čine najveći arheološki park na svetu.

U Kataniji smo se jedva izborili da dođemo do smeštaja. Bio je blizu Univerzitetskog trga, a posle 9 sati noću, mnoge ulice su zatvorene. Nakon asistencije konobara u obližnjem kafiću, mala vratanca na ogromnim vratima nam otvara niska, nasmejana devojka. Počela je da radi pre par meseci i vidi se da se ne snalazi baš najbolje. Izlazi napolje da rasitni novac, jer terminal ne prihvata moju kreditnu karticu. Ujutru nam daje vaučer da doručkujemo na Etni, jer toliko žurimo da nemamo vremena za doručak. Jedva nas nagovara da popijemo kafu.

Katanija, grad od lave, drugi po veličini na Siciliji. Grad feniks, koji se toliko puta vinuo u nebo nakon mnogobrojnih prirodnih nedaća. Pazite da Katancima ne kažete kako je Palermo lepši I bolji. Veliki je rivalitet između ovih gradova, naročito kad je fudbal u pitanju.

Sicilijanci su ponosni na svoje ostrvo, lepote koje ono nudi, na svoju istoriju i tradiciju. Ističu da su Sicilijanci, ne Italijani i vrlo su gostoljubivi. Kraljevi mimike mogu da drže predavanja o tome šta znači biti gostoprimljiv.

Tekst možete pročitati i u 83. broju časopisa Turistički svet, na sledećem linku: https://www.turistickisvet.com/magazine/turisticki-svet—no-83/#dflip-df_manual_button/172/

Ceo putopis kroz Južnu Italiju i Siciliju možete naći na sledećem linku: https://danicassmallworld.com/sr/2017/08/13/putopis-juzna-italija-sicilija/

Za više slika, posetite Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/ 

i Facebook stranicu: https://www.facebook.com/danicassmallworld/

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: Nikon D3000, HTC 10



Ostavite odgovor

%d bloggers like this: