Visit Us On FacebookVisit Us On TwitterVisit Us On InstagramVisit Us On Pinterest

Daleka putovanja sa bebom – Doha i Bali

Daleka putovanja sa bebom – Doha i Bali

Mogli smo da čekamo da napuni godina dovoljno da se seća ovog putovanja, mogli smo da skoknemo do Grčke, Crne Gore, Hrvatske, mogli smo da ne prelazimo pola sveta, letimo previše sati, menjamo vremenske zone, klimu, okruženje. Mogli smo, ali nismo… i nijedne sekunde se nismo pokajali.

Ohrabreni prethodnim putovanjima sa Mihailom, uputili smo se na avanturu na drugom kraju sveta. Čekao nas je dugo sanjani, željeni, priželjkivani Bali. I znate šta, bolju destinaciju nismo mogli da odaberemo. Zelenilo, topli osmesi, dobra klima, izobilje raznovrsnosti…sve to je činilo da Mihailo ne skida osmeh sa lica. Izabrali smo turu u oganizaciji Jungle Tribe agencije u trajanju od 14 dana. Za letove je bio zadužen Qatar Airways.

Letove smo preživeli lako. Oba leta, iz Beograda do Dohe i iz Dohe do Denspasara je potpuno prespavao. Budio se da jede i pije. Presvlačili smo se pre poletanja na aerodromima, u prostorijama specijalno prilagođenim za roditelje i bebe. Presvlačili smo se i u avionu. Hranili smo se na svim mogućim mestima. Spavao je u našim rukama, na našem krilu ili u korpi u avionu kada signal za vezivanje pojaseva nije bio uključen, što se na drugom, 9 i po sati dugom letu, retko kad dešavalo.

Što se Qatar airlines kompanije tiče, korpu za bebu do 11kg naručujete ranije. Samim tim bićete smešteni u delu aviona iza pregradnog zida sa više prostora za noge. Korpa se ne sme koristiti priliko uzletanja i sletanja i kada je uključen znak za vezivanje. Dobićete pojas za spasavanje za bebu i dodatni pojas koji prikačite za svoj da bi beba bila bezbedna prilikom sletanja i uzletanja. Od Qatar avio kompanije dobijate za bebu i pakovanje pelena sa talkom i kremom za pelensku regiju i vlažnim maramicama, obrok koji izaberete – voće ili povrće i igračkicu za meke zagrljaje. A Mihailo je najviše uživao kada mu se obrati neko od posade. Ako neko slučajno prođe, a zaboravi da mu se osmehne, odmah ga doziva i ne odustaje. 😁

Poneli smo kašice za prvih 7 dana, za ručak – meso i povrće i voćne za doručak, koje smo mešali sa ovsenom kašom, a za večeru smo mu spremali žitnu kašicu. Takođe smo poneli i vodu na koju je navikao za prvi nedelju dana. Za ostale dane smo hranu i vodu kupili na Baliju. Pelene za sve dane smo, takođe, poneli iz Beograda.

Pauzu između letova od 8 sati smo iskoristili da obiđemo Dohu, s tim što je ovaj period godine, zbog vlage, jako težak za boraviti napolju, naročito sa bebom. Vizu smo ranije besplatno dobili, preko online formulara. Mogu vam pisati i o tome, ukoliko želite.

Imajte na umu da su klima uređaji namešteni na -29 stepeni u svim prevoznim sredstvima, tržnim centrima, na aerodromu i kad iz istih izađete napolje, doživite šok.

Uspeli smo da obiđemo Souq Waqif i Villagio Mall, videli još neke stvari iz taxija i skyline i Pearl iz aviona i to je to. Da li bih gradu dala još jednu šansu? Možda  ali isključivo u zimskom periodu.

Odlična stvar na aerodromu u Dohi je što možete da se poslužite kolicima, jer će vaša najčešće biti checkirana do krajnje destinacije. Mi smo se opremili i Ergobaby nosiljkom, da bismo lakše mogli da nosamo bebca tamo gde kolica ne mogu da kroče. Model naše nosiljke je 360 Cool Air, sa kopčama. Još jedna odlična stvar na aerodromu su mnogobrojna igrališta, kutci za porodice i sobice za porodice.

Nakon 9 i po sati leta, konačno smo na Baliju. Još od samog aerodroma primećujemo osmehe domaćina. Jedva smo čekali da avantura počne. Mnogi su me pitali za vlažnost vazduha i verujte mi da nisam uopšte primetila razliku u odnosu na vlažnost vazduha u Beogradu. I primetila sam ogromnu razliku u odnosu na vlažnost u Dohi.

Prvih pet dana provodimo u Ubudu, u Bakung resort-u, odakle ćemo ići na mnoge izlete. Ubud je presladak gradić, centar umetnosti i kulture sa mnoštvo restorana, kafića, sladoleddžinica, velikim marketom gde je cenkanje obavezno, s tim što ovo cenkanje nije ni blizu cenkanju u arapskim zemljama, Kraljevskom palatom gde možete videti Balinežanske plesove. Početak izvođenja je u 20:30h, pa se organizujte da ne propustite barem jedno izvođenje. Izričito mi se dopadaju iskežene figure i non stop bih ih slikala.

Obavezno svratite u Tukies Coconut kafić/prodavnicu i naručite voćnu salatu. Zaljubićete se na prvi pogled, a odlepićete na prvi zalogaj.

Posebno su mi zanimljivi darovi bogovim „kanand sari“ koji se nalaze, bukvalno, ispred svake radnje, restorana…ma svega. Pletene korpice sadrže, obično, pirinač, cveće, kolačić i mirišljavi štapić. Saznajemo i da svaka kuća ima svoj hram i da ove darove priose samo žene.

Prvi dan smo proveli u istraživanju grada, kupovini suvenira i brčkanju u bazenu. Opuštanje posle dugog leta. Do kraja boravka u Ubudu smo imali organizovane izlete.

Prvi na redu je bio obilazak Besaki hrama, majke svih hramova, najvažniji hram hindu religije, gde se prvi put upoznajemo sa specifičnom Balinežanskom religijom, običajima žrtvovanja i prinošenja žrtava. Ukoliko niste vernik, ne možete da uđete u hram i obavezno morate imati sarong. Ukoliko ne ponesete svoje marame, sarong možete iznajmiti za 10000 rupija. Hram se nalazi na padini planine Agung i sastoji se od 22 odvojena hrama. Zamišljeno je da se do poslednjeg penjete na uzvišenje. Baš zbog tih stepenica, nije preporučljivo da bebu stavite u kolica, jer mogu samo vaša leđa da nastradaju. Preporuka je da ponesete nosiljku, maramu ili sling, a da kolica ostavite u kombiju, jer vam mozda zatrebaju na sledećem izletu. Oko parkinga su tezgice sa voćem, pa smo ovde probali njihove banane, salak – voćku obučenu u zmijsku kožu. Mihailu se ne dopadaju banane, ali ne voli ni ove naše. Salak nije probao, ali jeste mango i obožava ga. Bar to da ne bude na tatu.

Sledeći hram koji obilazimo je Tirta Gangga, Vodena palata. Predstavlja skup bazena i fontana okružen bujnom prirodom. Stubovi u vodi me podsećaju na Zuma igricu. Šteta što dugo čekamo da zgazimo na svaki stub, jer svako želi savršenu sliku odavde, pa pravi zastoj i ribe su već dobrano nahranjene. Bazeni sa lokvanjima su prelepi, a postoje i oni za kupanje. Mihailu se svi smeše, on ih doziva na svom bebećem jeziku ako ga, kojim slučajem, ne uoče na prvu. Mislim da mu se Bali već jako dopada.

Poslednji izlet ovog dana jeste poseta Virgin plaži. Talasi su veliki, pa nema ništa od kupanja, ali je zato masaža na plaži dobro došla dok beba spava. Na plaži su nam kolica bila potrebna, jer su dobra zaštita od vetra. Imajte na umu da je balinežanska masaža bukvalno dar od Boga, predstavlja spoj nežnog istezanja, akupresure, refleksilogije i aromaterapije, što stimuliše protok krvi, kiseonika i energije. Uživaćete bilo da je priuštite sebi na plaži ili u nekom od mnogobrojnih spa centara. Obavezno probajte mahi-mahi ribu na ovoj plaži uz Bintang pivo ili neki sveže ceđeni sok. 

Današnji dan je bio sa najdaljim vožnjama. Iako se Mihailo uspavljivao, a mi ga budili, nenamerno, pri svakom izlasku iz kombija, sve je dobro podneo. Prvi dan je stvarno obećavao. Malo sam se pribojavala noći i jet leg-a, ali je i to savršeno prošlo. Probudio se oko 3 ujutru, izigrao do 4 i nastavio da spava. Imali smo i nezvanog gosta u sobi, Gekon guštera. Bezopasan je, ali glasan, pa je skroz džabe što je bezopasan. Osoblje hotela je brzo reagovalo, pa je gušter morao da nađe novi smeštaj za to veče. Ako ne znate šta bi za večeru, predlažem Nasi goreng – prženi pirinač sa sosom od ostriga i klicama ili začinjeno pečenje – Babi guling.

Sledećeg dana smo obilazili Monkey forest, Goa Gajah – Elephant cave i plantažu začina gde smo imali priliku da probamo najskuplju kafu na svetu – Kopi Luwak. Na samom ulazu u šumu i pre upoznavanja sa majmunima, naleteli smo na budući bračni par obučen u tradicionalne kostime, pa sam želela da se uslikam sa njima. Počinjem da pravim tradiciju od slikanja sa bračnim parovima. Prvi put sam se slikala u Japanu, a drugi na Baliju.

Odmah posle kapije, videćete gomilu majmuna koji poziraju sa mnogim gostima šume. Tu su i ljudi koji žarko žele da vas uslikaju. Tako je i nastala slika ispod, bez mene…ja sam plašljivica.

Imajte na umu da su majmuni ipak divlje životinje, koliko god navikli na ljude. Nemojte nositi sa sobom ništa što svetluca i nikakvu hranu. Ako idete sa bebom, najbolje je da kolica ostavite u kombiju ili autu i da se pobrinete da flašice ne vire iz ranca.

Elephant cave je hram u koji ćete morati da nosite sarung. Dobićete ga na ulazu i ne morate da izdvajate dodatni novac. Prvo zapažanje je – woow, bogte, kakvo drvo, a onda i – wow, kakav ulaz u pećinu. Pećina je otkrivena u IX veku i nije previše duboka. Ulaz predstavlja usta demona, a unutra vas čekaju Hindu simboli boga Šive i statua boga Ganeše sa glavom slona. Ispred pećine su bazeni sa 6 ženskih figura koje drže cevi preko kojih se bazeni pune. U dvorištu se nalaze i ostaci budističkog hrama.

Čeka nas uživanje sa pogledom na bujnu vegetaciju dok ispijamo razne vrste čajeva, kafa i najpoznatije Kopi Luwak. U prevodu, pili smo govanca životinjice po imenu Civet. Proces dobijanja ove vrhunske kafe počinje hranjenjem Civet životinje plodovima arabust kafe, zatim želudačna kiselina obradi zrno i kada dospe napolje, očisti se, osuši na suncu, proprži i samelje i prodaje 100g za 30 EUR. Šolju kafe možete popiti i u bašti začina za 50000 rupija,ili oko 3.5 EUR. Dan nije mogao bolje da se završi od pogleda na planinu, aktivni vulkan i jezero Batur.

Sledeći dan je bio rezervisan za Park ptica, rafting i Bali swing. Park ptica posećujemo prvo, jer ujutru imamo priliku da prsustvujemo hranjenu više vrsta ptica. Kada kupite kartu, dobijete mapu gde vam je tačno ubeleženo u koliko sati se koja ptica hrani. Sa velikim brojem ptica možete da se uslikate. Savetujem vam da zaposlene u parku zamolite da vas slikaju i sa vašim aparatom, jer je cena slike njihovim aparatom 10 EUR. Od više od 1000 ptica u parku najzanimljivije su nam bile papagaj lori – ptica duginih boja, kraljevski papagaj sa prelepom crvenom bojom, koji je čak i hodao po Mihailovoj glavi, Tukan sa ogromnim kljunom, pelikani, ali najimpresivniji je Komodo zmaj, najveći gmizavac iz reda guštera, koji samo jednim ugrizom prenese više od 50 vrsta smrtonosnih bakterija.

Rafting smo preskočili, jer nije bilo realno spuštati se sa Mihailom, čak ni u nosiljci. Dok se ekipa spuštala na raftingu, bili smo u prijatnom društvu žene Vere, koja je moj idol, bukvalno. Obišla je pola sveta, ne staje, vodi vrlo zanimljiv život, planinari i nastaviće tako još dugo. Sačekali smo ekipu koja se sjajno provela, ručali smo svi zajedno i nastavili ka Bali Swing. Dočekala su nas gnezda, srca, ljuljaške za zaljubljene, male i velike ljuljške za hrabrije. A kada vas zaljuljaju i poletite iznad palminih krošnja, osetićete neopisivu živost. Vrištite od straha ili ushićenja, ali vrištite. Osetićete se bar 5 kilograma lakše kada se zaustavite.

Poslednji dan u Ubudu, pred kretanje za Seminjak, provodimo na bazenu hotela. Prvo brčkanje za Mihaila. Ukoliko smo bar na sekundu pomislili da su u Ubudu ogromne gužve u saobraćaju, nismo ni bili svesni šta će nas dočekati u Seminjaku. Put od nešto više od 30km prelazimo od sat i po vremena do dva. Od hotela do prve plaže nam treba jedno 20min pešaka, ali bih vam preporučila da radije koristite neku od aplikacija, jer je prelazak ulice gotovo pa nemoguć. Go-Jeck ili Grab su aplikacije za jeftiniju vožnju skuterom ili automobilom, čak možete i hranu naručiti preko njih. U Ubudu su ove aplikacije zabranjene, ali možete se dovesti do nekog mesta i zamoliti vozača da vas sačeka.

Prvi dodir sa Indijskim okeanom imamo iz La Plancha bara na plaži. Za lejzibegove i suncobran ne morate da platite, dovoljno je da naručite piće ili hranu. A redovi za posmatranje zalaska sunca su ogromni, sa dugačkom listom čekanja. Plavo nebo uveseljavaju suncobrani raznih boja, pa mi nabacuju poseban smešak na lice. Odmaramo od izleta jedan dan, spuštamo tempo, jer nas već sutradan čekaju posete Tanah Lot hramu na steni, prelepim pirinčanim poljima i Ulun Danu Bratan hramu na jezeru.

U oba smeštaja smo dobili krevetac za malca, jer su divni članovi Jungle plemena unapred najavili da su nam potrebni. Za bezbedniju vožnju, dobili smo sedište, pa nismo morali da nosimo naše iz Beograda. Inače, sve što nam je trebalo se jako brzo rešavalo. Mihailo je bio jedina beba u grupi i verujem da je zbog toga imao poseban tretman. Pored svih divnih Balinežana, koji su mu se non stop obraćali sa osmehom, nosali ga da mi možemo da ručamo ili igramo bilijar i ljudi iz naše grupe su ga obožavali i takođe, nosali da bismo mogli da se opustimo dok jedemo. Neizmerno smo im zahvalni i na pokušajima da ga razvesele kad se rasplače. Učinili su nam putovanje još lepšim i veselijim.

Dan započinjemo posetom Tanah Lotu. Zatičemo gužvu, ali pogled na hramove na liticama i na steni je predivan. I surferi ovde uživaju na talasima. Kineskinje žele da se slikaju sa Mihailom, a pošto ga ja nosim, prinuđene su da se slikaju i sa mnom. Volela bih da imam te slike, da mu ih pokažem kad poraste.  Tanah Lotu možete prići samo za vreme oseke i to ne više od stepenika u podnožiju, gde morate da budete i blagosloveni činom u kom vam zalepe pirinač na čelo i pokvase kosu svetom vodom. Ovde se vernici mole dok sunce zalazi za pučinom. Verujem da bi to bio jako zanimljiv prizor za videti. Priča koja prati hram je da je monah sa Jave doputovao na Bali kako bi širio hinduizam i napravio je svetilište za morskog boga Baruna i pošto veliki deo stanovništva nije želeo da prihvati veru, monah je snagom volje izmestio veliku stenu na kojoj je meditirao u more. 

Jatiluwih pirinčana polja su druga planeta. Ta zelena nijansa, taj beskonačni prizor. Bukvalno želite svaku travku da uslikate, na svaku klupu da sednete, da ne izlazite odavde neko vreme, da se oči napiju zelenila. Poznato je da pirinač zauzima primarno mesto u indonežanskoj kuhinji i da je Indonezija drugi najveći proizvođač pirinča, ali je manje poznato da im nedostaje radne snage za berbu. Još jedan od načina da dođete na Bali je da volontirate i berete pirinač. UNESCO je svrstao ova polja pirinča u svoju baštinu zbog posebnog sistema navodnjavanja – Subak. Subak označava tradicionalni sistem navodnjavanja gde se vrši prelivanje vode iz više terase sa pirinčem u nižu. Sveštenici iz vodenih hramova upravljaju vodenim tokovima i subakom, u ovom slučaju to je sveštenik u Ulun Danu hramu koji pluta na jezeru Beratan. Veruje se da u jezeru živi boginja Devi Danu i da ona iz vulkanskog jezera kanalima prenosi vodu do pirinčanih polja. Ulun Danu hram je posvećen hinduističkom trojstvu Brahma-Višnu-Šiva i nalazi se na višoj nadmorskoj visini, pa se zbog vetrova preporučuje da ponesete topliju odeću.

Naredna 3 dana se veliki deo grupe seli na Gili ostrvo, a nas troje, Nebrigića, ostajemo u Seminjaku da iskuliramo po svome. I verujte, najmanje smo bili u Seminjaku, jer takvo je naše kuliranje. Prvi dan smo dopustili sebi duže spavanje, izležavanje i kasni doručak, a zatim se uputili u W hotel, gde možete, iako niste gosti hotela, da koristite bar i bazen. Mihailo se uspavao, mi ga smestili u blizini bazena gde ćemo se izležavati na plutajućem jastuku. Vlada se radosno rvao sa talasima, a dočekali smo i prelep zalazak sunca. Za ovakav užitak treba izdvojiti malo više para ukoliko ovde odlučite i da jedete, ali je ugođaj fantastičan kada talasi divljaju, a vi biste ipak da se i okupate.

Naredni dan smo iskoristili za posetu Uluwatu hramu koji ima najfantastičniju lokaciju sa najlepšim zalaskom sunca ikad viđenim. Kad sunce zađe, šumom se prolomi aplauz, kao kad se završi neka predstava. Smatra se da ovo svetilište štiti Bali od zlih duhova iz mora. U hram morate ući ogrnuti ljubičastim sarongom, ali prvi put vidimo i saš, koji bi opisala kao pojas i žute je boje. Druga stvar koja će vam privući pažnju jeste veliki broj majmuna, koji se, takođe, smatraju zaštitnicima hrama. Poslušajte savet i sklonite sve što može da im privuče pažnju, jer ne odustaju. U ovaj hram smo se uputili zbog Kečak plesa, jer kako napustiti Bali, a ne prisustvovati ovom spektaklu. U mini amfiteatar smo jedva ušli, jer je bila ogromna zainteresovanost da se ples vidi. Plašili smo se kako će Mihailo da reaguje na toliku gužvu i konstantno ispevavanje reći „čak“ od strane muškog hora, koji sedi na podu u određenim formacijama. Kečak je zasnovan na priči o konstantnoj borbi dobra i zla opisanoj u epu o Ramajani. Do Uluwatu hrama ne ide gradski prevoz, pa smo vozača Grab taxija zamolili da nas sačeka.

Ostala su nam samo još 3 dana na Baliju i rešili smo da isprobamo surfovanje, tj. Vlada je rešio, nas dvoje smo ga bodrili sa plaže. Kažu da je Bali raj za surfere početnike, pa valja iskoristiti pruženo.

Drugi deo dana smo proveli u Kamandalu rizortu u Ubudu…da, da, vraćali smo se u Ubud. Divna stvar na Baliju je što možeš da uživaš u luksuzu iako ne rezervišeš noćenje u rizortu. Postoje dnevne karte za mnoge komplekse hotela. Ostaje samo jedan problem…koji izabrati, a verujte mi, to je baš veliki problem. Sa slika Jovane Kvržić sam videla da je ovaj rizort okružen džunglom i zelenilom, sa prelepim bazenom, tako da je izbor pao na Kamandalu. I nismo se prešli. Bili smo skoro sve vreme sami na bazenu. Uz dnevnu ulaznicu dobijete koktel po izboru i tapas po izboru, što zajedno prevazilazi iznos predviđen za dnevnu kartu. Ovde možete dobiti i plutajući doručak ili ručak, gde za ručak treba izdvojiti oko 75 EUR.

Pretposlednji dan provodimo na plaži Nusa Dua, gde konačno nema velikih talasa i doživljava se prava priroda okeana, plime i oseke. Na plaži možete videti i veverice, koje bi rado da ih nahranite. Mihaila smo smestili na pesak i pustili da se igra i prstima istražuje teksturu. Da ste samo mogli da vidite tu sreću! A za kraj dana nam je ostao prelepi zalazak sunca koji posmatramo iz brodića. Ovo je bila prva Mihailova vožnja, pa je sve imalo posebnu draž. Brodić je krenuo sa Džimbaran plaže.

I nije nam preostalo ništa nego da poslednji dan, pred večernji let provedemo najbolje što možemo. Posle brzinskog pakovanja, doručkujemo u vrhunskom Livingstone-u, mesto koje nudi predobre kroasane, vrhunsku kafu, ceđene sokove…ma sve je fantastično…sem kolača.

Nastavljamo u istom ritmu u baru na plaži – Potato Head. Ulaz u kompleks, spoljašnji izgled, postavke oko zgrade…sve je wow. Gužva je velika, pa ni ne pokušavamo da dođemo do ležaljki. Kampujemo za stolom. Poslednja dva sata šetamo ulicama, kupujemo još suvenira i pijemo Martini kafu u Revolver espreso kafiću. Svesni smo da je ovo bio jedan od najlepših odmora, posebno divan zbog Mihaila i naših novih zajedničkih uspomena. Čekaju nas dva leta i kratka pauza između. Čeka nas povratak u realan svet.

Da je Mihailo rođen na Baliju nazvali bismo ga Vajan, Putu ili Gede, kao što balinežani daju imena svojoj prvorođenoj deci. Devojčica bi se zvala Li Nu. Ne bismo ga nikad spuštali na pod, jer odatle dolaze zle sile. Ne bismo bili Nebrigići, jer na Baliju prezimena ne postoje. Ljudi se razlikuju po kastama. Bili bismo ili Sudra ili Vesija ili Ksatrija ili Brahmana. Pošto je dobio muško dete, Vlada ne bi morao da traži drugu ženu da mu podari sina. Ja bih vezivala kosu, jer to znači da sam u braku. Koristili bismo pawukon ili saka kalendar za određivanje dana i meseci. Naša godina bi imala 210 dana i za Novu godinu ne bismo ništa radili, smanjili bi svetlo u kući, sve bi oko nas stalo, čak ni avioni ne bi leteli.  Brusili bismo gornje zube, kečeve, dvojke, trojke da bes, ljubomora, želja, zbunjenost, pohlepa i pijanstvo ne uđu u naš organizam. Mihailu bismo slavili punoletstvo za sve pare, jer je to jako bitno ovde. Puštali bismo nokte na rukama kako bismo pokazali status. Možda bismo i organizovali borbu petlova. Sigurna sam u jedno, ne bismo skidali osmeh sa lica u ovom raju na zemlji i svaki dan bismo prinosili darove u našem kućnom hramu.

* Post je rađen u saradnji sa Jungle Travel agencijom

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: Samsung S9, GoPro 7 Black

Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/

Instagram profilhttps://www.instagram.com/danicas.small.world/

NAPOMENA: Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa ovog bloga bez mog prethodnog odobrenja.



Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: