Visit Us On FacebookVisit Us On InstagramVisit Us On TwitterVisit Us On Pinterest

Kilimandžaro – još koliko godina ćete moći da vidite snegove?

Kilimandžaro – još koliko godina ćete moći da vidite snegove?

Ostavljamo Nairobi i Keniju za sobom. Sledeća destinacija nas čeka – grad Moši pod najvišom afričkom planinom. Putujemo lokalnim autobusom, ali zbog velikog broja ljudi u grupi, nemamo mogućnost da se družimo sa lokalcima. Obećali su nam da ćemo osetiti prave čari vožnje lokalnim autobusom kad budemo putovali za Dar es Saalam. Ajde da im verujemo na reč.

Nakon 6 sati puta stižemo u Moši. Raspoređujemo se po sobama i imam samo jedan komentar – najbolji smeštaj do sada. A sa prozora…pogled puca na vrhove Kilimandžara.

Pogled na snegom pokrivene vrhove u 6 ujutru
 
Dočekali su nas lokalni specijaliteti i preostalo vreme smo ostavili za odmor, koji nam je, posle napornog puta, bio preko potreban. Izabrali smo da sutradan posetimo polja banana i kafe na padinama Kilimandžara, na visini od skoro 2000m i posetimo najviši vodopad Materuni.
Ovog jutra ništa žurba, ništa haos. Lagani doručak, spremanje za dug i raznovrsna dan. Naš vodič danas je pripadnik Chagga plemena. Dobijamo po flašu vode i lunch paket. Vodi nas prvo do Materuni vodopada, čija visina doseže 100m. Hodamo bar 40min do odredišta. Usput razgledamo bujnu vegetaciju. Prvi put vidim cvet banane. Saznajem da se od crvene banane pravi pivo od banane i stvarno jedva čekam da okusim to.  
Putem nas prati i orao.
Ja sam više nego oduševljena fantastičnom i potpuno različitom vegetacijom Tanzanije u odnosu na Keniju. Ovde svuda zelenila, raj za oči. Ovde je priroda svuda, živi se u skladu sa njom. 
Približavamo se huku vode. Dok prelazimo deblo po sred jezerceta u kom se završava vodopad, osećam svu jačinu prirode. Kapljice nas miluju. Samo da je lepše vreme za kupanje.
Ovde pravimo pauzu za ručak. Nestvarno lep ambijent za prezalogajiti nešto. Kad si poslednji put uradio nešto po prvi put! 
Na putu nazad srećemo kameleone. Šta ti je čudo prirode.
Pređe sa lista zelen na granu drveta i postane braon. Prolazimo drvene mostiće, veliko lišće banane nas štiti od sunca, upijamo miris zemlje. Priroda je nestvarna. Jel sam to već rekla?
Dolazimo do Materuni sela, gde ćemo učestvovati u procesu pravljenja kafe. Ovde se gaji Arabika. 
Ljudi iz ovih krajeva, bukvalno, žive od banane i kafe, ali više od kafe.
 Jel ste nekad videli ovako zeleno zrno kafe? Kada kafa sazri, plod dobija jarko rumenu boju. Tada se bere i pomoću mašine odvaja od kore. Kada se zrno opere, ostavlja se da se suši na suncu.
E tu nastupamo mi i tradicionalna pesma i ples plemena Chagga. Osušena zrna kafe se stavljaju u veliki avan gde se tučkom odvajaju ljuspice.
Zatim se iz avana, zrnevlje prebacuje u, nazvaću ga, sito. Odatle se pokretima ruku, ljuspice izbacuju iz sita. 
Ovako očišćeno zrno se peče na vatri.
Dobijamo idealnu desktop fotku.
Zatim opet vraća u avan, gde se uz pesmu i ples dobije fini, puderast proizvod. I onda se opet vraća u sito, da se svi viškovi ostrane.
Kafa se onda skuva i podeli svim učesnicima u pravljenju da se uživa u plodovima rada.
Ja nisam nešto ektremno luda za ovakvom kafom. Uživam uz espreso najčešće. Poneli smo kafu mamama i tatama da bi isprobali kafu sa izvorišta. Vidite kako je slatko spakuju.
Odmah da vam kažem, pivo od banane se nikom nije svidelo. Meni je podnošljivo, ali ga ne bih često konzumirala. Dovoljno je jednom.
Dan završavamo posetom sirotištu. Ja ne mogu dovoljno dobro da vam opišem sve te emocije u meni. Ta divna deca koja su nam poletela u zagrljaj, a sa druge strane jako loši uslovima u kojima uče i žive. 
Spremili su nam par pesmica i onda smo im podelili slatkiše i garderobu. Dečaci iz naše grupe su igrali fudbal sa njima. Nadam se da smo im bar na trenutak ulepšali živote i stavili osmehe na lica.
Maleni je prišao Vladi i pipao aparat. Rezultat toga je ova predivna slika i njegove tužne okice. Deo srca mi je zauvek ostao tamo. Suze sam uspela da obuzdam.
Sutradan krećemo dalje, prelazimo na Zanzibar. A o tome šta smo sve tamo doživeli, pišem u sledećem postu.
Želeli smo da vidimo snežne vrhove Kilimandžara, pa smo se za tu zgodu probudli u 6 ujutru. Kažu da će za par godina snegovi sa ovih vrhova nestati. Požurite da ih vidite ovakve.

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: HTC 10, Nikon D3300

 
 NAPOMENA: Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa ovog bloga bez mog prethodnog odobrenja.
 
 
 
 


1 thought on “Kilimandžaro – još koliko godina ćete moći da vidite snegove?”

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: