Dok se spuštamo niz krivudavu Stradu Stratale 163, strme planine Lataro, pogled na Amalfi obalu i pastelne kuće, okomito izgrađene na strmom terenu Positana, oduzimaju dah. Kao i sirene, koje mornare zavode pesmom, tako i Positano zavodi i tera putnike da svrate i zadrže se tu. Carstvo limuna, raznobojne keramike, strmih uličica i neverovatnog pogleda na more. Glad isklesan u stenama, smešten u okrugu Salerno, u italijanskoj pokrajini Kampanija. Krase ga žute, roze i bele kućice.

Danas je to vrlo turistički popularan grad sa preskupim hotelima, kafićima i robom. Posećuju ga uglavnom Amerikanci, ali zaluta neko i sa ovih prostora. Nekada je bilo malo, ribarsko selo, gde su ljudi živeli samo od ulova.

Nama je bilo najjeftinije da parkiramo na parkingu najbližem centru, jer je cena parkiranja na višim parkinzima bila značajnije skuplja.

Ulazimo u centralni deo Positana, u ulicu (Via dei Mulini) koja je proglašena za jednu od 20 najlepših ulica Mediterana, iznad koje se nadvijaju ljubičaste visterije – poznatije kao Plava kiša. U ulici se nalazi mnogo tezgica sa suvenirima, ekstravagantna galerija italijanske lepe umetnosti.

Spuštamo se do Chiesa di Santa Maria Assunta, crkve sa šarenom kupolom. Inače, sve crkve na Amalfi obali imaju sličan patern na kupoli. U njoj se nalazi vizantijska ikona crne Madone, koja je po legendi bila ukradena iz Vizantije. U moru, na suprot Positanu, u sred bure i oluje, moranari su čuli glas koji govori “Posa, Posa” (Spusti je, Spusti je). Mornari su je istovarili sa broda i odneli u Positano. Tad je oluja prestala. Na mestu gde je ikona psuštena, napravljena je crkva.

Penjemo se do hotela Le Sirenuse jer je pogled sa njihove terase magičan. Što se više spuštate ma moru, kuće sa visina vam se čine nedostižnim i dalekim.

Na terasi zatičemo čitavu plejadu ljudi koji žele kao i mi da ovekoveče trenutak Positana, da ga uhvate samo za sebe. Vrlo fotogeničan grad, samo treba uhvatiti najbolji ugao…a najbolji ugao je bilo koji 🙂

Popeli smo se do Franco’s Bara, da malo predahnemo jer smo od Napulja svratili do Pompeje i Sorenta, a napolju je, bezmalo, 37 stepeni.

Prelep pogled na more i Positano nas opet zatiče, fino i ljubazno osoblje. Naručujemo jedno od najskupljih piva u istoriji (i dalje je Oslo imalo skuplje pivo, razočarao si me Positano 🙂 ) i dobijamo činiju sa najboljim maslinama ikad i kokice.

Napuštamo slikoviti Positano i krećemo dalje ka Bariju. Vladi su nekako zaiskrile oči, kao da će se uputiti u neko svetilište. Ah ti Zvezdaši 🙂

Popularno ostrvo Capri nije daleko odavde, još je bliže iz Sorenta, ako želite maksimalni ugođaj. Mi smo to ostavili za neki drugi put.

Ako želite da uživate u kupanju i svim razonodama na i u vodi, preporučujem Spiaggia Grande.

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: Nikon D3000, HTC 10