I posle dva i po sata čekanja na let za Cirih, pa leta preko Frankfurta, stigosmo na Ibicu…konačno (više na linku). Prvo što primetite jeste da postoje jasno definisana mesta gde čekate taxi i da svi stoje u redu i čekaju svoje vozilo. Upadamo mi u naš taxi i govorimo taxisti da želimo da nas odveze na plažu Cala Conta. Taxista sav zbunjen – “ali to je plaža, gde ćete tamo sa koferima”. Samo ti, prijatelju, vozi.

Posle vožnje od pola sata, datih 35 EUR, stigle smo na odredište, izvukle kofere i smestile se u kafić Sunset Ashram, gde vrvi od gužve. Za ovaj deo ostrva kruže priče da ima najlepši zalazak sunca i mi smo baš bile rešene da to i proverimo.

Na licu mesta otvaramo kofere, presvlačimo se jer…vreme je za uživanje i zasluženi odmor. Stižu i ostale devojke, i Sangria i ništa nam više i ne treba.

Atmosfera u kafiću je prilično živa. Gosti se smenjuju, muzika dovoljno glasna da možete normalno i da pričate, Sangria za sve pohvale, pa i klopa – sushi naročito. Plaža je mala, ali fino ušukana, a voda toliko prija, da ne biste da izađete iz nje. Dočekale smo i zalazak sunca, kao i mnogo drugih posmatrača, koji su sa kartonima piva pristizali, naoružani kamerama kako bi zabeležili ovaj smirujući trenutak.

Veče je bilo rezervisano za Pariz u klubu Pacha i sedam devojaka se uputilo baš tamo. Simpatično mi je bilo to što su naše pariske devojke do juče bile u Parizu, a već danas dolaze na veče posvećeno njemu. Nizali su se DJ-evi, dobro raspoloženje, blagi umor, i na kraju kreće i Bob Sinclar i pravi pravcati show na bini. Moj ne mnogo kvalitetan video će vam to i dokazati.

Sledeći dan je bio rezervisan za ostrvce Formentera, psolednji raj Mediterana i taj post možete nači na sledećem linku.

Odlazak na plažu Blue Marlin je bilo jedno od pozitivnijih iskustva, što zbog fenomenalno prijatne, kristalno plave vode, to zbog uvek nasmejanih, uslužnog osoblja, do fantastične salate od lubenice posute alevom paprikom i pomešane sa feta sirom…njam.

Od 8 časova, scenu preuzima DJ i počinje žurka.

 Mi smo rešile da veče provedemo u Ushuaïa, klubu na otvorenom gde je te večeri nastupao David Guetta, između ostalih. 

Bilo je…pa…savršeno. Odlična energija, poznati ritmovi, dobro raspoloženje. Savršen završetak dana. Devojka koja izvodi vratolomije viseći na gomili balona je pokupila najviše simpatija.

Već sutradan je svaka letela nazad…Hamburg, Beograd, Zagreb, Pariz. Moj let je bio kasnije, pa sam imala vremena da skoknem do Ibica downtown i upoznam glavni deo ostrva.

Ima tu što šta da se vidi i obiđe, s tim što se redovno treba nalivati nekim hladnim sokovima, sladoledima da bi se preživela vrućina.

Sve preporuke idu sladoledu u obliku cveta iz poslastičarnice Angelino.

Šetalište pored luke je nezaobilazno, sa magičnom panoramom.

Na šetalištu se nalazi jedini spomenik posvećen piratima. Obelisk je posvećen svim hrabrim mornarima, koji su vekovima unazad rizikovali svoje živote da bi sačuvali ostrvo.

U blizini Pacha prodavnice sa prepoznatljivom trešnjom kao zaštitinim znakom, nalazi se statua Ricarda Urgella, sa ćerkom, hipika koji je i osnovao klub Pacha.

Ako krenete u smeru ka tvrđavi od luke, proći ćete pored mnogo tezgica sa suvenirima.

Stižete do Placa de la Constitucion, nakom se nalazi slatka, mala pijaca.

Na trgu se nalazi fantastična poslastičarnica Vivi’s, u kojoj se možete osvežiti razno raznim smoothie-ima.

Na ulazu u gradić ispod tvrđave, nalazi se Portal de ses Taules.

Gradić pod tvrđavom je toliko šarmantan, sa mnoštvom prelepih boja cveća, kafića i restorana.

Svi ti vrhovi starog grada – D’Alt Vila, katedrala Sv. Marije, Placa d’Espanya, pogled koji puca, statua Guillem de Montgri.

U blizini našeg smeštaja bio je Hippy market sa mnoštvom ultra zanimljivih stvari. Obavezno ga posetite.

Putovanje je stvarno bilo jedno od posebnijih do sada. Trebalo je sve organizovati, isplanirati, svima udovoljiti i svaka čast budućoj mladi Ani i njenoj kumi Gagi. Devojke, face ste 🙂

All photos by: Danica

Camera used: Nikon D3000, HTC 10