Nekako ovo putovanje nije počelo kako smo planirali. Prvobitan plan je bio da se uputimo na Tasos kolima. Onda bacimo pogled na prognozu i shvatimo da se vreme pogoršava otprilike čim stignemo. Promena plana, ići ćemo ipak do Parge. Ništa nismo rezervisali unapred sem prvog noćenja u Skoplju i ispostavilo se da je to bila vrlo pametna opcija, jer smo se, nakon pakovanje kofera, iznenadili činjenicom da Mihailo ima temperaturu. Lako smo se dogovorili sa vlasnicom apartmana u Skoplju i otkazali rezervaciju potpuno besplatno. Nakon 3 dana od prvobitnog plana za pokret, krećemo na put, ovog puta odistinski. Koferi su već bili spakovani, kakva sreća.

Na granici sa Makedonijom smo shvatili da ih više zanima da li imamo zeleni karton, nego da li imamo i kakve testove na Covid. U Skoplje stižemo popodne i ostatak dana provodimo u obilasku grada. Ovde sam drugi put, s tim što se prve posete sećam samo iz priče kad sam mami i tati zbrisala ispred očiju i nestala u tržnom centru. Kažu da su bili van pameti i da su me svuda tražili, a našli me na istom mestu gde sam i nestala. Vlada sumnja da su mojima podvalili Makedonku unesto sopstvenog deteta. Ne znam uopšte odakle mu takav zaključak. 

Skoplje je u poslednjih nekoliko godina podelilo posetioce na one koji misli da je centar pretvoren u neukusan kič i na ove druge, moje istomišljenike. Krenuli smo u obilazak baš od tog centra, prešli Kameni most, uputili se ka spomeniku Aleksandru Makedonskom, nastavili do kuće Majke Tereze, prošli kroz pomenuti tržni centar, mesto mog nestanka i ponovnog pojavljivanja i uz Vardar nastavili šetnju do Mosta umetnosti, Ustavnog suda i Arheološkog muzeja. Veče smo završili u boemskoj četvrti Debar Maalo na najjeftinijoj klopi za nas troje i uz to, vrlo ukusnoj. Posebno me oduševilo što su svi vrlo ljubazni. Celo Skoplje je epicentar ljubaznosti.

Sutradan smo nastavili za Solun, a sve od Skoplja do Soluna pratio nas je takav potov, da smo sa suzom u oku otpisali ovaj dan za obilazak Tesalonikija. Ali čim smo se uparkirali ispred hotela, kiša je prestala, a sa njom su isparile i barice. Solun sam već posećivala u par navrata, ali sve je bilo nekako na brzinu i po noći, da mogu slobodno da računam da je ovo bila prva prava poseta. Grčku i kupanjac ovde sam sve ove godine odlagala – jer biće vremena kad budem imala decu za ovu destinaciju. Šetnju smo započeli od Rimskog foruma iz II veka, pa se spustili ka Aristotelovom trgu. Usput smo morali da posetimo parkić na insistiranje najmanjeg člana družine. Dok smo se spuštali do trga, prisećali smo se ekskurzija i kako ni Vlada ni ja ne možemo da se setimo gde su nas tada ostavili da kupujemo po Solunu. Nijedna ulica nam ne liči. Od trga smo se šetalištem uz more uputili kao Beloj kuli Soluna i spomeniku Aleksandru Velikom. Odatle pravo do neodoljivih Kišobrana. Ovde smo već rešili da smo umorni i gladni, pa smo se bacili u potragu za restoranom kog smo prethodno označili na mapi. Bilo je vrlo neprijatno iznenađenje kad smo stigli i shvatili da restoran već neko vreme ne radi. Ali mestašce Yellow bike je bilo dobra zamena. Sutradan smo, pre kretanja ka Pargi, posetili Zejtinlik i odali počast našim palim borcima na Solunskom frontu.

U Pargu krećemo bez rezervisanog smeštaja, jer kraj je sezone, ma biće sigurno nečeg kad stignemo, kad osmotrimo teren. Stižemo u Pargu posle četvoročasovnog putovanja, sedamo na ručak i počinjemo da se raspitujemo o smeštaju. Shvatamo da ovde sezona nikako nije na izmaku i da će nam možda trebati malo više vremena da pronađemo smeštaj. Pitamo konobare, upućuju nas dalje, obilazimo sobe, shvatamo da je Parga vrlo strma i da ćemo, ukoliko se odlučimo da smeštaj nađemo baš u gradu, vrlo nahodati. Nalazimo preko Bookinga smeštaj koji je malo dalje, na magistrali, rezervišemo poslednju sobu i prilikom check-ina, vlasnica nam kaže da otkažemo to i da će nam dati smeštaj po manjoj ceni. Hvala joj! Parga noću poprima totalnu drugu ulogu. Sve šljašti i blješti i popune se svi restorani na šetalištu. Posebno su privlačne uske ulice prepune robe za prodaju. Posetite Venecijansku tvrđavu, koja nije posebno očuvana, ali je pogled sa nje fantastičan, kapelu Koimisis tis Theotokou na Panagia ostrvu do kog možete doći brodićem ili plivajući, Muzej maslinovog ulja, jer Parga predstavlja jedno od bitnijih mesta za proizvodnju te dragocene tečnosti, guštajte vina lokalnih vinarija.

Obilazak ovog divnog dela Grčke krećemo od Sarakinino plaže. Lako je dostupna brodićem od Parge  sa polaskom u 11h i vraćanjem u 17h ili automobilom, gde vožnja traje svega 20min. Par ležaljki i suncobran na plaži su 6 EUR. Voda je predivne tirkizne boje i jako prijatna čak i u drugoj polovini septembra. Pored plaže se nalazi i restoran gde možete napuniti trbuhe, a i osvežiti se kafom, pićem ili sladoledom.

Lychnos plaža je sledeća na spisku predloga za obići u okolini Parge. Dugačka plaža sa predivnom granulacijom peska. Nalazi se na svega 5min od Parge. Parking je besplatan, a komplet ležaljki i suncobrana je 7 EUR. Uvek je opcija da samo spustite peškir i uskočite u divno, tirkizno more. Nećete ostati gladni jer na plaži postoje dva bar. Cene su malo jače pa ćete za hleb sa belim lukom i tzatziki salatom izdvojiti oko 9 EUR, a za dve kafe i sok 6.5 EUR.

Aheron reka i izvor je nešto što ne bi trebalo da preskočite. Voda je prečista i dosta hladna, u koritu reke možete videti svaki kamenčić i ribice. Aheron je mitska reka. Dobila je naziv po grčkom bogu Aheronu, bogu koji čuva jednu od pet reka podzemnog Hada. Imate uređenu stazu uz reku do jednog dela kada morate da ugazite u reku i dalji put do izvora nastaviti kroz istu, a voda je prilično ledena, gde nakog svega minut i po ne osećate ni stopala ni listove. Ljudi, koje smo sreli na tom mestu, rekli su nam da voda na nekim delovima puta dostiže nivo do pasa, pa vam preporučujem da, ukoliko želite da uživate u avanturama do izvora u trajanju od 2 sata, ponesete patike za vodu i sve dragocenosti ostavite u autu ili nekoj nepromočivoj torbici.

Od Parge do jedne od fascinantnijih plaža Grčke, pa i sveta, stiže se za 2 sata vožnje. Možda pogađate, u pitanju je Egremi plaža na Lefkadi. Na putu da plaže proći ćete tunelom kod Preveze koji prolazi ispod nivoa mora. Na samoj Lefkadi vas čekaju brdašca i vojeviti putevi, a možda vam se posreći i da spazite mnoštvo paraglajdera na nebu. Usput možete naići na mnogobrojne tezge sa medom i maslinovim uljem, smokvama i maslinama. Do same plaže se ne može doći autom. Posle parkiranja, treba dobrih kilometar i po nizbrdo, pa još niz stepenice, jer je 2016. zemljotres urušio dobar deo plaže i puta. Prizor koji ovde zatičete, ne može se rečima opisati. Te boje, to plavetnilo, te nijanse. Prizor nestvaran, pena talasa najmekanija na svetu, a plaža stvorena za jurcanje i bežanje od talasa. Sa malim detetom je prenaporno posle se popeti nazad do automobila, ali je vredelo svakog napora i znoja.

Izabrali smo da, od Parge nazad do Beograda, idemo preko Albanije i stanemo u Sarandi, pa onda prenoćimo na Ohridu. Ovo je moja prva poseta ovoj zemlji, a Sarande bih opisala kao vrlo živ i bučan grad čak i krajem septembra. Ohrid je, takođe, zabeležio moju prvu posetu. Verujem, ne i zadnju. Šarm Ohrida podseća na moj Prizren i nemoguće je ne zaljubite se na prvu. Šetalište uz jezero je divno, ljudi su preljubazni i naravno da je morao da se pazari biser sa Ohrida za uspomenu i dugo sećanje. Sledeći put ćemo se posvetiti detaljnijem obilasku Ohrida.

Nakon pređenih 3000km, posećenih više od 7 mesta i gradova u 4 različite države, proslavljenog jednog rođendana, mogu samo da zaključim koliko su mi jako nedostajala ovakva putovanja. Nemaš pojma šta ćeš ugledati kad otvoriš oči, jer toliko često menjaš mesta, da na kraju pomisliš da si na odmoru bio mesec dana, a ne svega 7. Moraš jako dobro da se organizuješ sa pakovanjem, da ne bi u svaki smeštaj morao da iznosiš koferčinu, da pametno rezervišeš smeštaj dan pre samog dolaska, gde menjaš non stop planove zbog vremenske prognoze, a i puke želje da vidiš još nešto, jer ti je duša željna. Nadam se da su vam se opisi i pomenuta mesta dopala i da ćete ih uvrstiti u naredna putovanja. Za sva pitanja, tu sam!