Da li znate još neku državu koja u svom nazivu ima reč ljubav? SLOVEnija! Moja druga poseta zemlji koja ima božanstvene prirodne lepote, šmek sa reklama za čokolade. Milina je voziti kroz ove predele, koji su tako zeleni i čisti. Imam utisak da neko stalno usisava te predivne padine i šiša tu travu. Često sam ponavljala – kako me ova Slovenija podseća na Švajcarsku. Zapravo podseća na sebe samu.

Na put smo krenuli sa Vladinom mamom i sedmogodišnjim detetom, Vladinim sestrićem. Jel me to kvalifikuje da pišem o putovanjima sa decom? 🙂 Plan je bio da nam baza bude Maribor, sa posetama Piranu, Portorožu, Bledu, Bohinju, Postojnskoj jami, Ljubljani i srcu međ vinogradima u Zgornjoj Kungoti. Prešli smo skoro 2000km, obišli 8 mesta. Više nego uspešna tura, sa jakim tempom, na šta smo nas dvoje i navikli. Bilo je pitanje kako će ostali članovi posade to podneti.

Post možemo nazvati i:

Šta možete videti za 4 dana u Sloveniji?

Dan prvi

Maribor – grad koji je na pola sata udaljen od Austrije, deset minuta od poznatog skijališta – Pohorje, dva i po sata je udaljen od mora, okružen je brojnim vinogradima i dom je najstarijoj vinovoj lozi na svetu. Da li je potrebno još nešto dodati?

Stvarno vredno našeg vremena u Mariboru je:

• setalište pored Drave – Lent, sa prelepim mostovima koji je premošćavaju,

• najstarija vinova loza – Stara trta,

• Water tower – Vodni stolp, 

• Rotovški trg sa spomenikom u kružnom formatu – Plague Column

• Prelepi, veliki urbani park. Možete da ponesete bocu dobrog mariborskog vina i uživate,

• Trg slobode sa bazilikom sv. Marije i spomenikom NOB

• Florijanov stub i legendarna Astoria u Slovenskoj ulici

• Ako krenete niz Gledališku ulicu, doći ćete do katedrale Maribora

• Vinag klet – vinski podrum u samom centru Maribora, gde se tuneli prostiru ispod pola grada. Organizovane su vođene ture sa degustacijom svakog dana u 15h, a petkom i subotom i u 18h.

Dan drugi

Kad se krene ka Ljubljani, pa Piranu i Portorožu, nemoguće je ne svratiti na krofne u Trojanama. Ne možete promašiti jer će vas table usmeravati. Rade 24/7. Lepe, velike, slatke krofne. Da voda pođe na usta.

Zatim vas na tom istom putu čeka Postojnska jama, čudo prirode, sa milion ukrasa različitog oblika i boja. Pazite da izaberete turu na jeziku koji ćete razumeti. Ja sam slovenački slabo kapirala.

Ovaj jamski krajolik dug čak 24 kilometara, od kojih je za posetioce otvoreno 5 km, je nešto što mora jednom u životu da se vidi. Ulaz je 25 EUR i ja sam se prilično razmišljala da li želim da dam ovoliko para. Ali…vredelo je, vrlo. Ulaz za decu se plaća oko 15 EUR. Možete kombinovati posetu jami i Predjamskom gradu za kartu od 39 EUR. Ture počinju u svakom punom satu. Ukoliko dolazite kolima, imate parking koji se plaća ispred Postojna kompleksa.

Ovog aprila, Postojnska jama slavi 200 godina od pronalaska ovog magičnog, podzemnog sveta. WOW!

Vozić će vam učiniti posetu posebnom dok prizori velikih dvorana, uski prolaza kroz koje se jedva provučete ostaju za vama. Na početku razgledanja ćete sigurno uočiti pećinske ukrase u crnoj boji. Boju su dobili od požara koji je tutnjio nakon upada partizana u pećinu. Nemcima je, u II svetskom ratu, pećina služila kao vojno skladište. Od goriva koje je čuvano na samom ulazu i miniranja pećine, vatra je buktala nedelju dana.

Naravno da je svima prva asocijacija čovečija ribica kada neko pomene Postojnsku jamu. Imali smo čast da ih vidimo, izolovane u akvarijumu, bele, čarobne, bebe zmajeva. Slikanje je strogo zabranjeno. Morate da mi verujete na reč.

Od Velike Gore preko Ruskog mosta do Lepih jama, Belih i Crvenih dvorana, Zimske i Špageti dvorane stižete do simbola pećine – ”Dijamanta”, koji blješti belom bojom.

Reka ponornica, Pivka, na kraju ture, pravi huk za doviđenja. A za još veći utisak, tu je i velelepna koncertna dvorana. Veličanstveno. Ne zaboravite – ovo je jedina pećina koju možete razgledati delom iz voza. Fantastično je koliko ovde lepota stvara samu sebe iz godine u godinu.

I mnogi su mi rekli – žašto nisi išla u Škocjansku jamu. Ići ću već. Ne može sve odmah i sad 🙂

Nastavili smo put ka slovenačkom primorju. Čekao nas je Jadran.

Piran, neodoljivi primorski gradić sa duhom Venecije, šarmom Italije. Toliko je šarmantan da je nemoguće samo proći kroz njega, a naročito kada je prijatnih 25 stepeni.

Naše dete je želelo da pojede plavi sladoled na trgu, ali mu ni ostali ukusi nisu bili odbijeni. A onda nas je dočekao prešarmantni Tartini trg sa Venecijanskom kućom u čijem prizemlju su prodaju raznorazni proizvodi od soli.

Na prvomajskom trgu smo pojeli girice, lignje i igrali se žmurke. Te uske ulice tako pozivaju na tu igru.

A tek kako se zaljubiš u ovaj primorski grad kad te zalazak sunca dočeka na brdu crkve Sv. Jurija.

Ako imate priliku, posetite i Sečoveljske soline blizu granice sa Hrvatskom. Lepo iskustvo i zanimljivo.

Dan treći

Za treći dan je bila planirana poseta Bledu, Bohinju i Ljubljani. I znate šta, plan je ispunjen. Prvi put sam ove znamenitosti posetila pre 4 godine, ali je tada nebo nad Bohinjom bilo tmurno i sivo, a na Bledu nas je uhvatila kiša. Ovog puta, vreme je obećavalo.

Pričali smo o Blejskim rezinama (krempitama) danima ranije. I stvarno su vredne svakog centa.

Morala je i vožnja brodićem do ostrva Bled da padne, jer kako da druga poseta bude posebnija od prve. Vožnja je 14 EUR za odrasle, mali je dobio vožnju za dž. Možete se voziti i brodićem koji ide na svaki puni sat i polazi kod Grand Hotel Toplice. Cena vožnje je 11 EUR. Možete da iznajmite brodić i sami veslate. Cene su različite od mesta do mesta iznajmljivanja. Negde se kreću od 22 EUR za sat vremena veslanja, a negde naplaćuju do 65 EUR za dva sata.

Na brodiću su mi nestale sve misli, nije ih bilo. Samo mir u srcu i pomalo bojaznost da dete ne upadne u vodu. Mama, ako čitaš, samo se šalim 😀

Ostrvo je pravi mali raj. Svetlucava voda, 99 stepenika do vrha, prešarmantna crkva i ostale građevine. Davno je poznato da ako poželiš želju i pozvoniš u crkvi, želja će ti se ostvariti. Ja poželela, videćemo da li su priče tačne.

Odvezli smo se i do Bledskog zamka, koji se trenutno rekonstruiše.

Sledeća interesna tačka je Bohinj. Idemo da vidimo gde nastaje naša reka Sava.

Stižemo taman pred zalazak, kad sve oko nas poprima zlatastu boju i kad je privilegija biti na takvom mestu. Smiraj, spokoj, zen – tri reči koje najbolje opisuju ono što mi se u tom trenutku dešava. Dete baca kamenje u jezero, neki dečaci na mostu izvode piruete na rolerima, devojke sede na klupi i gledaju u daljinu. Harmonija čista. Slovenijo, volim te.

Zaključujemo kolektivno da nam se više dopada Bohinj. Priroda je ovde nestvarna. Snežni vrhovi i gole padine, huk reke i mirno jezero.

Ljubljana je došla kao trešnjica na vrh torte tog dana. Krenuli smo od Kongresnog trga, spustili se do Ljubljanice i nastavili do Tromostovja, spomenika Prešernu i dalje od Mesarskog mosta do Zmajskog mosta. O Ljubljani sam vam pisala u postu o 5 prolećnih destinacija za svačiji džep.

Dan četvrti

Dan za povratak u realnost. Čeka nas vožnja od 6 sati, ako imamo sreće sa granicama i naplatnom rampom. Vreme nam je bilo savršeno, druženje takođe. Nas dvoje smo isplanirali da ugrabimo još malo vremena za upoznavanje novih stvari. Uputili se ka granici sa Austrijom. Čuli smo za Srce med vinogradima. Odjednom su me svi putevi koji su malo uzvišeni podsećali na srce. Svuda sam ga videla. A zapravo je jedinstveno, na uzvišenju na čijim padinama se nalaze vinogradi. Vrlo romantično. Zapravo morate da uđete na privatni posed da biste uslikali fantastične slike. Ako planirate da posetite ovo srce, spremite 2 EUR po osobi.

Da zaključimo, Slovenija je prelepa. Vredna je ponovne posete i ja ću joj se sigurno vratiti. Svi članovi ekspedicije su uspešno ispratili naš uobičajen, pakleni tempo. Ko je barem jednom putovao sa mnom zna o čemu govorim. Možete već za predstojeće praznike da napravite sličnu turu.

Srećan put!