Bilo bi stvarno suludo pričati o Barseloni, a ne pomenuti najvećeg Katalonca, čiji je pečet ovom gradu od neviđene važnosti. Često sam se na ovom putovanju pitala kakva bi Barselona bila danas da je Gaudi duže poživeo ili da uopšte nije živeo. Ili…šta bi se desilo da ovom Kataloncu nije data tolika sloboda da svoje zamisli sprovede u delo. Zauvek je izmenio grad, uneo dozu mistike i posebne lepote. Oživeo grad.

Istina je da je tanka linija između ludaka i genijalca, naročito kada živite u doba strogo definisanih normi i pravila. Ovaj Genijalac je gradio svoj put, neobazirući se na čaršijska govorkanja. Radio je i kao dizajner nameštaja, grafičar, ali je njegov životni poziv bio arhitektura. Kakva velika modernistička i naturalistička dela je ostavio Barseloni, shvatićete čim stanete ispred Sagrada Familie, Casa Mile i svih ostalih fenomenalnih dela.

Moram da priznam da nisam na prvu shvatila veličinu ovog čoveka. Valjda zato što kad posetiš Barselonu sa 22, i to još na apsolventskoj eksurziji, onda ti nije primarno da uživaš u veličanstvenim delima, već da se dobro provedeš sa svojim drugarima sa faxa. Druga poseta ovom gradu, a naročito treća su zaslužne za moju slepu zaljubljenost u grad i fasciniranost ovim čovekom.

Ako se nađete u Gaudijevom gradu, ne smete da odete odatle, a da ne posetite remek dela ovog Genijalca nad genijalcima.

Park Güell– zamislite, vi mladi, svršeni arhitekta, dobijete nesebično veliku pomoć od grofa Eusebi Guella, koji postaje vaš mecena, jer je vaš komad nameštaja završio na pariskoj izložbi. Guell se nije mnogo mešao u Gaudijev rad. Ovaj park je trebalo je da predstavlja elitni deo grada, gde bi vile bogataša bile okružene zelenilom. Od planiranih 60 kuća, završene su samo dve. Srećna okolnost, ovog neuspelog projekta, je to što danas predstavlja jedan od najneobičnijih parkova, idealan za uživanje u prirodi. Prilikom moje prve posete, ulaz u monjumentalni deo parka se nije naplaćivao, ali su se, za ovih 7 godina, stvari promenile. Ulaz je 7 EUR po osobi, a možete karte rezervisati ovde.

A šta možete u parku zateći, pa prepoznatljiv Gaudijev stil, talasasti oblici, slični lavi, mozaici od polomljenih keramičkih pločica. Najduža klupa na svetu u obliku morske zmije je uvek prepuna onih koji žele da ovekoveče jedan od najboljih pogleda na Barselonu. Anegdota vezana za ovu klupu je da je Gaudi koristio svog pomoćnika, da se po njegovom telu isporjektuje klupa i da je razbijeno mnoogoo porcelanskih tanjira prilikom izrada iste. Zato je klupa jedna od udobnijih klupa u svim parkovima koje sam posetila 😀 Prava bajka, kao da se krećete do kuća od čokolade iz bajke Ivica i Marica, samo što nigde ne vreba veštica koja želi da vas podgoji, pa da vas pojede.

El Karmel je, zasigurno, dobio prepoznatljivo i potpuno drugačije mesto, koji godišnje poseti više od milion turista.

Mi smo parku prišli sa gornje strane. Popeli se pokretnim stepenicama i prvo nabasali na uzvišenje načičkano omladinom, sa kog se pruža neverovatan pogled. Za kraj smo ostavili mozaičnog guštera (mada svi kažu da je zmaj, al meni ne liči na zmaja nimalo).

Cascada monumental pravo umetičko delo, vredno divljenja u sred parka. Bruji muzika okolo, koja se meša sa šumom vode. Igraju irski step u blizini, čovek nas juri sa komadićima kokosa, koje želi da nam uvali. A mi samo želimo da uhvatimo veličanstven kadar ove fontane u čiji nacrt je umešao prste Gaudi lično. Barem se tako priča po gradu. Mada, ako je pogledate, shvatićete da je Gaudi sigurno imao uticaja.

Ova gigantski vodopad ukrašen je mešavinom skulptura i biljaka. Stepenicama možete stići do samog vrha, pa sam tim imate uvid u svaki deo ove fantastične građevine. Uopšteno o Parc de la Ciutadella, pišem vam u sledećem postu.

Casa Batllo prava lepotica Passeig de Gracia i doprinosi tome da ulicu smestim direktno u vrh najlepših ulica u Barseloni. Sam pogled na kuću i mali milion ljudi koji žele da je slikaju, otkriće vam koliko je ovaj Gaudijev poklon Barseloni značajan. Ulaz se naplaćuje i iznosi 23.5 EUR. Karte možete kupiti ovde.

Stanovnici Barselone je nazivaju Kuća od kostiju (Casa dels ossos) i stvarno ne možete da se otmete utisku da ispred vas uzdižu ostaci životinja. Spoljašnji zidovi podsećaju na glatku kožu morkse zmije koja se presijava na zalazećoj svetlosti sunca. A najzanimljivije je što sa ulice lako možete da uočite krst, kao da se radi o nekom verskom objektu.

Naime, Gaudi je hteo da, na svoj način, prikaže Svetog Đorđa koji ubija aždaju, jer je krov kuće ograđen žicom, pa se čini da izgleda kao velika leđa reptila. I dok se krećete po krovu, zmajeva leđa menjaju boju. Na kropu se nalaze četiri grupe dimnjaka, slično kao i u Casa Mila-i.

Kuća kao da nema uglove. Predstavlja remek delo u kome su do savršenstva dovedeni oblik, boja i svetlost. Kada biste videli kako je kuća prvenstveno izgledala i kako izgleda danas, shvatili biste koliko je truda, rada i znoja uloženo u to da ona tako savršeno izgleda danas.

U blizini Casa Batllo, nalazi se Casa Mila, još jedno Gaudijevo ostvarenje. Zgrada koja podseća na morske talase sa terasama od crnog gvožđa koje simbolizuje morske alge.

Nazivaju je i La Pedrera, što u prevodu znači kamenolom, zbog boje fasade. Ali ne zbog nipodoštavanje ovog remek dela. Naravno da je i ova kuća bez pravih linija i uglova. Po tome je Gaudi vrlo prepoznatljiv.

Napravio je zgradu od koje očekujete da svakog trena progovora, probudi se iz sna. Ako me pitate, ja bih rado tu živela.

Postoje dva velika dvorišta u samoj zgradi i par manjih. Pravi mikro sistem. Imajte na umu da u ovoj zgradi ima stanara, tako da im sigurno ne prija ovolika navala posetilaca. U prizemlju se, obično, održavaju privremene izložbe, a posetioci mogu da obiđu krov zgrade, tavan i stanovi na četvrtom spratu.

A kad kročite na krov i pogledate oko sebe, shvatićete da su okolni krovovi sivi i potpuno nezanimljivi, naspram ovog, na kom već stojite. Ventilacioni otvori, dimnjaci poprimili su izgled ozbiljnih ratnika na straži, spremni da isprate i najmanji pokret. Neki ratnici na šlemu imaju komadiće razbijenih flaša šampanjca. Ceo krov me asocira na bajku o Aladinu. ne znam zašto, ali ja sam ovako zamišljala krovove po kojima se Aladin verao.

Na tavanu zgrade je postavka posvećena Gaudijevom radu i životu i prikazan je ceo proces izgradnje La Pedrera-e. Ako vas ne fasciniraju lukovi, onda vi nemate srca 🙂

Stanovi su otmeni, sa puno detalja koje je dizajnirao Gaudi, kao što su kvake koje savršeno ležu u šaku.

Lampe na trgu Reial je, pretpostavljate, dizajnirao Gaudi.

Čuvala sam najveće delo, od svih Gaudijevih dela, za sam kraj, jer čim je ovaj neshvaćeni genije posvetio život Sagrada Familia-i, žašto da ja ne pokažem poštovanje prema toj veličanstvenoj građevini. Sagrada Familia se konstantno gradi i to samo od donacija posetilaca, tj. od para koje date za ulaz u Sagradu. Zato je konstantno okružuju kranovi, skele i kamenje. Ako želite da uslikate ovu građevinu iz pravog ugla, iz ulice Avenguda de Gaudi, imate tu mogućnost. 

Pre više od 100 godina počela je izgradnje ove nesvakidašnje crkve, a ni toliko decenija posle Gaudijeve smrti nije završena. Razlog tome je iznenadna smrt glavnog ahitekte, Gaudija, koji nije imao običaj da pravi detaljne arhitektonske crteže, već je većinu stvari držao u glavi. Jedino je ostavio crteže toga kako će katedrala izgledati na kraju. Mnogo arhitekti i radnika je pokušalo da pronikne u to što je Gaudi zamislio, pa se tome pripisuje duga gradnja Sagrada Familia-e.

Katedrala zauzima ceo kvart, a kad se počinjalo sa gradnjom, u ovom delu predgrađa, bile su samo livade.

Sa koje god strane da gledate, četiri tornja morate da uočite, koji mene podsećaju na figure na plaži, nastalih dečijom igrom. Između tornjeva se nalazi velika skulptura božićne jelke sa ukrasima od belih golubova, a na vrhovima kula krstovi koji podsećaju na lizalice sa vašara.

Ispred crkve stoji pročelje koje podseća na korenje drveća ili praistorijske lijane koje u dnu nose džinovske kornjače, iznad kojih se skrivene smeše velike žabe. U donjem delu, oko neobičnih stubova kanapom je privezan stilizovani Isus, dok se na kamenim ukrasima fasade nalaze prikazi iz života svetaca, reljefni natpisi “Sanctus” nalik reklami, kao i detalji u vidu rasečenog gotskog stuba u kome su smešteni „plodovi bobičastog voća“.

Unutar katedrale nalaze se stubovi koji podsećaju na čvornovata stabla drveća, na čijim su vrhovima venci od lišća vinove loze, a na plafonima se smenjuju utisnuti cvetovi suncokreta, prepliću mozaici i neobični vitraži.

A šta je to još Gaudi zaveštao Barseloni osim pomenutog:

• Casa Vicens – prvo Gaudijevo delo
• Casa El Capricho
• Palacio Guell
• Casa Calvet

Za više slika, posetite Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/ 

i Facebook stranicu: https://www.facebook.com/danicassmallworld/

All photos by: Danica, Vlada

Camera used: Nikon D3000, HTC 10