Nije se želja za putovanjima rodila juče. Živi ona, hrani se, raste jedno duže vreme. Pustila sam je da izmašta, odsanja sve destinacije prvo, da dovoljno sazri da može da uživa u svakom gradu, svakom mestu, da očekuje najveće moguće raznovrsnosti, da se ne razočara ako nešto nije kao u mašti. Rasle smo želja i ja zajedno.

Još od onih dana kada smo, porodično, skoro svaki vikend putovali ili na izlet u prirodu ili do nekog manastira i susednog grada. Mogu reći da su i moji roditelji zaslužni za rađanje želje. Skromnije se živelo, nije se moglo svake godine na more, na zimovanje, ali su se vikendi pravilno koristili, za zajedničko druženje, otkrivanje predela i svih zanimljivih kutaka Kosova i Metohije.

Sećam se kad me je mama prvi put dovela u Beograd, sećam se tog prvog ulaska u grad, pogleda na istočnu kapiju Beograda, sva ta svetla. Otelo se iz malenih grudi WOW. Do tad smo Beograd gledali na TV-u, jednom od četiri kanala koje smo imali. Uvek mi je delovao moćno, gordo i tačno se videlo da želi da ga posetim 🙂

Sećam se da sam postala svesna svoje želje za putovanjima još u srednjoj školi, prilikom obilaska Rima, tada najlepšeg grada na svetu, za mene. Hodale smo satima samo da vidimo što više, da bolje upoznamo grad. Rim, moja druga ljubav, odmah posle Prizrena.

Da se ne lažemo, Prizren ima posebno mesto u mom srcu. Nijedan grad mu nikad neće parirati. Ni Beograd, ni London, ni New York. Sve ih ja volim, ali Prizren je najčarobniji grad na svetu. Zauvek! Možda baš zbog toga ne želim da mu se ponovo vratim, da mi se ne rasprši to dečije sanjarenje.

Na fakultetu su se maštarije nastavile. Skupila sam zavidnu listu mesta koje želim da posetim. Maštala sam o njima, zamišljala ih, slušala tuđe priče. Naravno, obilazila su se okolna mesta, ali moje srce je želelo mnogo više. Ma koliko da su mi govorili – nemoj tamo, tamo je bezveze i iznalazili najrazličitije razloge, nisam odustajala.

Toliko sam žarko želela da posle fakulteta brzo nađem posao, samo da bih mogla da putujem što više, da istražujem, slikam, da sebi napravim prelepe uspomene kojima ću se uvek rado vraćati.

I ne žalim ni jedan dinar da dam na putovanja, jer to je pametno uložen novac. Sve ostalo će doći na svoje, kad tad. Stvaram sebi najlepše uspomene, kako sam oduvek želela. Kolekciju iskustava stečenih na putovanjima ne možete ni sa čim da uporedite, širinu stečenu obilaženjem raznih destinacija, upoznavanjem drugačijih kultura i običaja.

Pustite svoja krila da vas vode. Sigurna sam da vas obilazak makar susednog mesta može naučiti nečemu vrednom.

Mene putovanja konstantno inspirišu, uče nečemu novom. A imam još štošta da naučim i o svetu i o sebi. I danas postoje razni saveti – uradi ovo, ono, to je preče i bitnije od putovanja. Ali ja se ne slažem sa time. Nikad i neću!

Dok god postoji ta želja za daljinama u meni, neću stati. Udovoljavaću joj i uvećavaću je.

Kad jednom prestane da postoji, to je zato što su je neke druge želje nadjačale.

Jedna, strana reč koja je opisuje – Wanderlust.

All photos by: Danica

Camera used: Nikon D3000