Sretnu se puž golać i puž sa kućicom. Kaže drugi prvom: “Mek si, ko si ti?” Tako je naš ulazak u ovaj džinovski grad počeo, presmešnim vicem. Jeste smešan, stvarno 🙂

Pored svega što nismo znali pre posete Mexico City-u, valjalo bi da vas uputim u i u to šta je vredno obilaska.

Let iz Meride do glavnog grada je protekao u polu snu, jer ranom ustajanju treba platiti danak. Na aerodromu smo zamenili preostali novac koji smo planirali da potrošimo ovde, jer se ispostavilo da smo pronašli baš, baš dobar kurs (u prošlom postu sam vam napisala da nikako ne menjate novac na aerodromu, ovde vam pišem da ga ipak zamenite. Sa mnom nešto nije u redu 🙂 ). Autobus do istorijskog dela grada, gde smo bili smešteni, možete sačekati na izlazu broj 7, a kartu kupiti na automatu kod izlaza broj 6. Cena karte iznosi 30 MXP. Ili prosto se Uberom dovezite do željene lokacije. Mi smo Uber prilično eksploatisali i za požnje od po sat vremena plaćali prilično povoljan iznos, od 5,6 EUR po osobi.

Bili smo smešteni u istorijskom delu grada, u fantastičnom stanu, sa vrhunskom terasom i pogledom na grad.

Prednost smeštaja u istorijskom delu grada je to što su vam Zocalo, drugi najveći trg na svetu, palata lepih umetnosti, najlepša građevina ovog grada, Avenija 5 de Mayo, ulica Madero na dohvat noge i možete da skoknete do njih kad god poželite.

Kako smo prolazili kroz sporedne uličice oko naše Isabela la Catolica ulice, shvatili smo da je ovaj kraj izdeljen po kvartovima i da se u svakom kvartu prodaju samo muzički instrumenti ili samo lusteri ili samo stvari za kupatilo. Sve radnje u jednom kvartu plasiraju samo jednu vrstu robe.

Obilazak grada smo počeli prolazeći kroz park Alamerda Central, koji je nadomak palate lepih umetnosti (Palacio de Bellas Artes), gde nas je stand up komičar, koji je imao svoj nastup u parku, prozvao čim je video foto aparat. Nazvao je Vladu Gringom. Očekivao je Amerikance. Čim je čuo da smo iz Srbije, propao mu je fazon. Jedino što je proizašlo iz te neuspele fore je što nam je Mađar prišao da nas upozna. Ispred palate lepih umestnosti naišli smo na grupu mladih freestyle repera, koji se nadmeću u bacanju rima – kako bi se to stručno nazvalo, rap batlle. Palata lepih umetnosti je najlpeša građevina ovog grada i ceo taj deo sa parkom je stvarno za nepropustiti nikako.

Posle palate, ako se uputite u ulicu Madero, nailazite na 44-spratni, prvi neboder Srednje Amerike, sazidan još davne 1956. godine, Torre Latino. Možete se popeti na vrh ove zgrade gde vam se pruža panoramski pogled na grad. Steći ćete utisak da držite Mexico City na dlanu. Ulaz se naplaćuje i iznosi 100MXN (skoro 5 EUR). Madero ulica podseća na Knez Mihailovu, punu prodavnica, kafića i vodi direktno do Zocala.

Drugi najveći trg na svetu, odmah posle moskovskog Crvenog trga, prosuće se pred vama u svoj svojoj veličini. Četvrtastog oblika, okružen Metropolitan katedralom, Nacionalnom palatom i zgradom Ministarstva životne sredine. Ogromna zastava Meksika se viori na trgu. Od trga se možete vratiti Avenijom 5 de Mayo nazad do palate lepih umetnosti ili se možete prevesti Uberom, metroom, do Garibaldi trga sa marijačima. Na trgu se često dešava natpevavanje marijača, ako to uopšte može tako da se kaže. Prilaziće vam sa pitanjem da li želite da naručite pesmu. Svratite na dobru margaritu ili tekilu u Tenampa-i, na čijem ulazu će vas dočekati policajac u panciru.

Savet je da izbegavate zelene “bube” u ulozi taxi vozila. Mi smo jedva dve takve bube videli u celom Mexico City-u. Koristite ili Uber ili označena taxi vozila. U većini slulajeva, to su ljubičasti automobili. Mexico City ima najviše taxi automobila na svetu. Navode se brojke od 100.000 taxi vozila.

Chapultepec park ili “pluća Meksika” obilazimo sledećeg dana. Stajemo da se slikamo sa drugom Titom i pevušimo “Lepe ti je, lepe ti je, Zagorje zelene“.

Na putu do ulaza u park, nailazimo na postavku Dalijevih skulptura. U parku možete da iznajmite pedaline i da se vozikate po jezeru, možete da hranite veverice, koje se ni malo ne boje ljudi i prilaze im vrlo blizu. Morate da imate nešto da ih namamite, neku hranu, tipa semenke.

U parku se nalazi Chapultepec zamak sa zavidnom kolekcijom predmeta vezanih za meksičku istoriju. Sa terase zamka pruža se veličanstven pogled na Paseo de la Reforma, najveću aveniju u Mexico City-u, kao i na ostatak grada. Cena karte za ulozak u zamak iznosi 51MXN (2.5EUR).

Šetnju nastavljamo kroz Aveniju Reforma, koja je okružena poslovnim zgradama. Još jednom nas grad podseća na svoju veličinu i moć. Na ulicama milion ljudi. Znamenitost avenije je spomenik Anđeo nezavisnosti, posvećen meksičkoj nezavisnosti.

Sledeća stvar sa spiska želja za obilazak bila je Plava kuća (Casa Azul) u kojoj su živeli Frida Kahlo i Diego Rivera, a danas je to muzej posvećen Fridi i njenom životu i delu. Dvorište kuće nas je oborilo s nogu. Ulaz u muzej iznosi 80 MXN (3.87EUR).

Ova meksička umetnica nikog nije ostavila ravnodušnim, pa ni nas. U njenu čast, odmah po povratku u Srbiju, želela sam da imam nešto sa njenim likom. Cool Brush Dizajn mi je tu želju i ispunio.

Plava kuća se nalazi u delu grada pod nazivom Coyoacan, koji važi za deo grada u kom žive bogatiji ljudi. Ako nastavite ulicom Ignasio Allende, naići ćete na kuću Hermana Cortes-a, Kiosk Coyoacon i Arco Atrial u parku Centenario.

Preporučujem vam da posetite i Xochimilco, plutajuću pijacu. Mi nismo imali mnogo sreće sa sadržajem pijace, ali se nadam da ćete vi imati više sreće.

Posetili smo i pravu meksičku pijacu Mercado de la Merced na kojoj smo nabavili banane i najljuće papričice na svetu – Habanere. Vozač Ubera nam je rekao da se čuvamo i poželeo nam sreću kad nas je istovario pored pijace.

Da bismo što bolje upoznali kulturu Meksika i ljude, posetili smo još jedno magično selo Tepoztlán, do kog vam iz Mexico City-a treba manje od 2 sata. Mesto je poznato po Tepozteco piramidi, do koje se dolazi strmim i nepreglednim putem od 2.5km od podnožija planine. Sa dušom u nosu, pristigli smo na do piramide odakle puca pogled na magično selo. Na putu do vrha, sigurno ćete naići na bar jednog koatija – rakunoliku životinju, koja će vrebati plen u obliku neke voćke ili slatkiša. Ako krene da sikti na vas, bacite sve što je jestivo iz ruku. Imaju oštre zube i nokte.

Tepoztlán je simpatično mesto u kom smo prvi put probali mango sa alevom paprikom i vrlo ružan sladoled, možda najružniji koji sam probala u dosadašnjem životu.

Irena, naša drugarica koju sam pominjala u prethodnom postu, nam je rekla za ovo mesto. Hvala, Irena 🙂

Ovim postom zaokružujem priču sa Kube i Meksika. Uskoro vam predstavljam svetsku metropolu, New York i, verujte mi, imam blagu tremu. Da li sam dorasla tom zadatku?!

Galerija slika:

[supsystic-gallery id=1]

All photos by: Danica, Vlada, Milica

Camera used: Nikon D3000